Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
моите песни - земјотресни :-)
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия
Прочетен: 563707 Постинги: 749 Коментари: 120
Постинги в блога
<<  <  57 58 59 60 61 62 63  >  >>
21.05.2010 09:40 - Tо His Еxсellencу


На чингел за черечење Името ни го закачија,
со кодошлаци партенонските народојадци
што дракулски и еврото подло ви го измачија
крлежно цицајќи му крв ко бесрамни крадци.
А вас ве опремиле со касапска фута и сатар
на Името коски да му искршите, годно за супа;
сржта да им ја стопите, ко компромисен златар,
што од едно сонце – за ќорави ќе искове лупа.
Катаден ни нудите Калимеро-стрип за читање
но и челикот на пресудата го калите со итање,
мариниран во грчки зејтин и лајна од кравите.
Но, ние крв сами си пролеваме само во песни
па затоа ќе морате пак да се покажете чесни:
џелатски и за нас да си ги засукате ракавите.
Категория: Поезия
Прочетен: 768 Коментари: 2 Гласове: 0
18.05.2010 13:37 - The Lady of Shalott
Това е мой препев на поемата The Lady of Shalott од англискиот поет Alfred Lord Tennyson

Господарката на Шалот

1
На речните брегој спружени
долги ниви јачмени и `ржени
рамница-невеста за небото китат,
а преку полето патот скита
кон кулите на Камелот.
Од обете насоки луѓе зјапат
по јоргованите што се капат
во ветрот кој во нежен напад
го милува островот Шалот.
2
Треперат врбјаци бели и јасики мали
дур` самрачен ветрец нежно ги гали
преку бранот што таман ќе се опне
удира во островот, замира и копне
пловејќи удолу кон Камелот.
Обраснати со ползници китки диви
четири ѕидови и четири кули сиви
во тишина ама како да се живи
ја гушкаат Господарката на Шалот.
3
Под врбовите велови свечени
тешки баржи од коњи влечени
без поздрав или бар миг со око
ги одминува едреник скоком
залетан надолу кон Камелот.
Или сепак некој на прозорот виде
мафтање од рака за поздрав да иде -
најпознатата рака зар тоа ќе биде
раката на Господарката на Шалот?
4
В мугри, дур` јачмени снопја се носат
само жетварите што почнаа да косат
наздравувачки весела песна чуја,
поздрав трепетен од речната струја,
долу таму кај вишниот Камелот.
А Месечината саноќ се измачила
па со српот сал ехото го закачила
шепот да пронесе до ридските бачила:
“Самовила е Господарката на Шалот!“
5
Таму таа саноќ и катаден ткае
волшебен килим во бои да сјае.
И таа беше чула шепот да се гласи
дека од клетва нема да се спаси
ако му се перчи на Камелот.
Но, не знаеше таа клетвата што е
па така мирно и со елан двоен
да ткае вредно во замок строен
си продолжи Господарката на Шалот!
6
На севидно огледало пред неа закачено
преку цела година пролетуваа измачено
сенките на светот по друмот што вјасаат
стравопочитно за навреме да стасаат
долу таму во Камелот.
И речните вртежи и сулини така ги гледа
и селаните намрштени пцости кога редат
ако пазарските девојки мадро не си седат
заминувајќи крај Шалот.
7
Понекогаш толпа моми раскрекано каска,
или задреман в седло поп јава на маска,
напати кадраво овчарче кавал свири
или паж во скерлетно ко паун се шири -
патувајќи сите кон Камелот.
А кога минат витези во бојна спрема-
жалта во срцето здивот и` го зема
зашто вистински и верен витез нема
Господарката на Шалот!
8
А огледалото сеуште од светот лови
и таа ноќе дури Месечината плови
волшебно ги ткае во својот килим
и глетките кои не се баш мили
од патот кон Камелот.
Музички погреб на брачна двојка млади,
со перјаниот раскош еднаш и` се згади:
“Па ова веќе наполу од тактот ме вади!“
- си рече Господарката на Шалот.
9
На стреломет од нејзиниот чардак
сред снопја јачмен построени ко гарда
во жолтото поле на коњ јавнат езди
оној кој многу дами остава без здив -
храбриот Сер Ланселот.
Крстоносец витез, за душманот треска,
во оклоп искован од најтврда смеска,
на сонцето гордо, ослепувачки блеска
недалеку од зафрлениот Шалот.
10
Дизгините пуштени летаат врз патот
како сјајни гранки на ѕвездено јато
а прапорците весело шират ритам,
поздрав за жетвари од оној што ита
удолу кон Камелот.
На ременик раскошен со грб рисан
меч и сребрена бојна труба висат,
ѕвонат на оклопот ко пијан клисар
недалеку од зафрлениот Шалот.
11
Во денот син што безоблачен трае,
кожното седло со богат накит сјае
под огнот на перјаницата и шлемот
кои заедно заштитнички и немо
го следат дур` јава кон Камелот.
А често под звездениот сјај вечен
пурпурот на ноќта метеор го сече
со огнената опашка што ја влече
преку мирниот Шалот.
12
Неговите пијавици-веѓи строго мрчат
на коњот поткован што в галоп трча,
а ќумур-црни кадрици од таа глава
се веат под шлемот додека тој јава
удолу кон Камелот.
Жива слика во огледалото пулсира
слеана со екот од песната “Тира Лира“
што реката и брегот сложно ја свират
а ја пее Сер Ланселот.
13
Се оттргна таа од својот ткаен декор
а в душата немир ја клука во чекор :
се  виде со цветот на водниот лилјан
погледот негов и` потсече крилја,
загледана удолу кон Камелот.
Одлета килимот и стана само мрша
огледалото пукна - парчиња се кршат,
“Зар дојде часот деној да ми свршат!“
извика Господарката на Шалот.
14
Буроносни ветри од исток ко волци
оглодаа дрвја, ги сторија колци,
матицата речна врз брегови ползи
а плачното небо од крбли солзи
врз утврдениот Камелот.
Се стрча таа кон чамецот спремен
за случај ваков во спас да ја земе
но потонат в кал ја пречека бремен
Господарката на Шалот!
15
И во транс, ко гатачки шаман,
без гнев или протест ил` аман,
дур` в поглед и`гаснеше жарта
се помири со својта зла карта
гледајќу удолу кон Камелот.
А кога денот ноќ се стори ладна
во матица речна - аждаја гладна,
истоштена и бледа полека падна
Господарката на Шалот.
16
Како снегулка од виориште бесно
маткана безмилосно лево и десно,
откинат лист што браној го газат
во ноќен виеж без надеж за назад
отплови таа кон Камелот.
На врби скршените чамци обесени,
и житните снопја во калта замесени
последната песна ја чуја потресени
од Господарката на Шалот.
17
Од неа ечи божиќна песна мила
понизно пејана со последна сила
на крвотокот што веќе се кочи
во последен залез на нејните очи
свртени кон Камелот.
И пред да допре до куќата прва
приливот ја сопре врз едни дрва
за иако мртва живи да се стрват
на Господарката на Шалот.
18
Веста за телото се беше чула
дека плови под балкони и кула
и мртво бледо меѓу куќи вишни
блеска пред погледи скришни
молкум во Камелот.
Витез и граѓанин, лорд па и дама,
сеират ама по малку и се срамат
оти мртва слика в ум ќе си врамат
од Господарката на Шалот!
19
Која е таа? Што всушност се случи?
Во кралската палата кај танц се учи
и без наредба замре звукот весел
па се крстат оти страв ги тресе
витезите на Камелот.
А Ланселот, што вистината ја љуби,
рече “Ах, клетви незнајни и груби!
Со мојот уроклив поглед јас ја убив
Господарката на Шалот!
20
Витезот покајнички, од очај шекнат,
со молитва кон Бога здушно клекна.
А Бог милостив во својата сила
го вознесе телото на нашата вила
угоре високо над Камелот.
И оттогаш секоја пролет или лето
на разбој од цреши ширум светот
раскошен килим ткае со цветот
Господарката на Шалот.
---------------
Еве го оригиналот.

The Lady of Shalott

On either side the river lie
Long fields of barley and of rye,
That clothe the wold and meet the sky;
And thro" the field the road runs by
To many-tower"d Camelot;
And up and down the people go,
Gazing where the lilies blow
Round an island there below,
The island of Shalott.

Willows whiten, aspens quiver,
Little breezes dusk and shiver
Through the wave that runs for ever
By the island in the river
Flowing down to Camelot.
Four grey walls, and four grey towers,
Overlook a space of flowers,
And the silent isle imbowers
The Lady of Shalott.

By the margin, willow veil"d,
Slide the heavy barges trail"d
By slow horses; and unhail"d
The shallop flitteth silken-sail"d
Skimming down to Camelot:
But who hath seen her wave her hand?
Or at the casement seen her stand?
Or is she known in all the land,
The Lady of Shalott?

Only reapers, reaping early,
In among the bearded barley
Hear a song that echoes cheerly
From the river winding clearly;
Down to tower"d Camelot;
And by the moon the reaper weary,
Piling sheaves in uplands airy,
Listening, whispers, " "Tis the fairy
Lady of Shalott."

There she weaves by night and day
A magic web with colours gay.
She has heard a whisper say,
A curse is on her if she stay
To look down to Camelot.
She knows not what the curse may be,
And so she weaveth steadily,
And little other care hath she,
The Lady of Shalott.

And moving through a mirror clear
That hangs before her all the year,
Shadows of the world appear.
There she sees the highway near
Winding down to Camelot;
There the river eddy whirls,
And there the surly village churls,
And the red cloaks of market girls
Pass onward from Shalott.

Sometimes a troop of damsels glad,
An abbot on an ambling pad,
Sometimes a curly shepherd lad,
Or long-hair"d page in crimson clad
Goes by to tower"d Camelot;
And sometimes through the mirror blue
The knights come riding two and two.
She hath no loyal Knight and true,
The Lady of Shalott.

But in her web she still delights
To weave the mirror"s magic sights,
For often through the silent nights
A funeral, with plumes and lights
And music, went to Camelot;
Or when the Moon was overhead,
Came two young lovers lately wed.
"I am half sick of shadows," said
The Lady of Shalott.

A bow-shot from her bower-eaves,
He rode between the barley sheaves,
The sun came dazzling thro" the leaves,
And flamed upon the brazen greaves
Of bold Sir Lancelot.
A red-cross knight for ever kneel"d
To a lady in his shield,
That sparkled on the yellow field,
Beside remote Shalott.

The gemmy bridle glitter"d free,
Like to some branch of stars we see
Hung in the golden Galaxy.
The bridle bells rang merrily
As he rode down to Camelot:
And from his blazon"d baldric slung
A mighty silver bugle hung,
And as he rode his armor rung
Beside remote Shalott.

All in the blue unclouded weather
Thick-jewell"d shone the saddle-leather,
The helmet and the helmet-feather
Burn"d like one burning flame together,
As he rode down to Camelot.
As often thro" the purple night,
Below the starry clusters bright,
Some bearded meteor, burning bright,
Moves over still Shalott.

His broad clear brow in sunlight glow"d;
On burnish"d hooves his war-horse trode;
From underneath his helmet flow"d
His coal-black curls as on he rode,
As he rode down to Camelot.
From the bank and from the river
He flashed into the crystal mirror,
"Tirra lirra," by the river
Sang Sir Lancelot.

She left the web, she left the loom,
She made three paces through the room,
She saw the water-lily bloom,
She saw the helmet and the plume,
She look"d down to Camelot.
Out flew the web and floated wide;
The mirror crack"d from side to side;
"The curse is come upon me," cried
The Lady of Shalott.

In the stormy east-wind straining,
The pale yellow woods were waning,
The broad stream in his banks complaining.
Heavily the low sky raining
Over tower"d Camelot;
Down she came and found a boat
Beneath a willow left afloat,
And around about the prow she wrote
The Lady of Shalott.

And down the river"s dim expanse
Like some bold seer in a trance,
Seeing all his own mischance --
With a glassy countenance
Did she look to Camelot.
And at the closing of the day
She loosed the chain, and down she lay;
The broad stream bore her far away,
The Lady of Shalott.

Lying, robed in snowy white
That loosely flew to left and right --
The leaves upon her falling light --
Thro" the noises of the night,
She floated down to Camelot:
And as the boat-head wound along
The willowy hills and fields among,
They heard her singing her last song,
The Lady of Shalott.

Heard a carol, mournful, holy,
Chanted loudly, chanted lowly,
Till her blood was frozen slowly,
And her eyes were darkened wholly,
Turn"d to tower"d Camelot.
For ere she reach"d upon the tide
The first house by the water-side,
Singing in her song she died,
The Lady of Shalott.

Under tower and balcony,
By garden-wall and gallery,
A gleaming shape she floated by,
Dead-pale between the houses high,
Silent into Camelot.
Out upon the wharfs they came,
Knight and Burgher, Lord and Dame,
And around the prow they read her name,
The Lady of Shalott.

Who is this? And what is here?
And in the lighted palace near
Died the sound of royal cheer;
And they crossed themselves for fear,
All the Knights at Camelot;
But Lancelot mused a little space
He said, "She has a lovely face;
God in his mercy lend her grace,
The Lady of Shalott."
Категория: Поезия
Прочетен: 859 Коментари: 0 Гласове: 0
Последна промяна: 21.05.2010 09:51

Уште еден мој препев на песна од американската поетеса Сара Тревор Тиздејл (Sara Trevor Teasdale)  за која можете да прочитате повеќе кај Шарлот ПУСТИНСКИ БАРИЧКИ Јас љубам толку многу; јас сум ко река
заитана скоковито во море да се влие;
дарежлива сум, за љубовта да не чека,
да не мора да клекне за од мене да пие.

Но таа кон пустински места е склона,
без дожд,без роса и од сенки скраја,
каде ѕвездите се со лица ко Горгона
а небото за немилосрдноста е маја.

И таму,во морбидна полноќ ќе клекне,
растечката жед во барички да ја гаси,
со надеж дека токму тогаш ќе и` лекне -
ако устојаната вода огнот ми го спаси.
Еве го оригиналот: DESERT POOLS I love too much; I am a river
Surging with spring that seeks the sea,
I am too generous a giver,
Love will not stoop to drink of me.

His feet will turn to desert places
Shadowless, reft of rain and dew,
Where stars stare down with sharpened faces
From heavens pitilessly blue.

And there at midnight sick with faring,
He will stoop down in his desire
To slake the thirst grown past all bearing
In stagnant water keen as fire.

Категория: Поезия
Прочетен: 488 Коментари: 0 Гласове: 0
15.05.2010 17:29 - САРА, САМА

 

Мој препев на една песна од американската поетеса Сара Тревор Тиздејл (Sara Trevor Teasdale)  за која можете да прочитате повеќе кај Шарлот САМА Сама сум, на љубовта и`терам инат,
на сето она што го примам и давам,
сите твои нежности крај мене минат
а напати и на мисла за смрт јавам.
Иако сама, сеуште на врв сум стража
највисока на светов уморен во сивост;
околу мене снежните вејавици тажат
а над мене бескрај распартален диво.
При земјата скриена и рајот е скриен
а мојата горда душа принесува жртви
за да ме заштитува од мирот на оние
што не се оставени – бидејќи се мртви.

================
ALONE

I am alone, in spite of love,
In spite of all I take and give—
In spite of all your tenderness,
Sometimes I am not glad to live.

I am alone, as though I stood
On the highest peak of the tired gray world,
About me only swirling snow,
Above me, endless space unfurled;

With earth hidden and heaven hidden,
And only my own spirit’s pride
To keep me from the peace of those
Who are not lonely, having died.

Категория: Поезия
Прочетен: 455 Коментари: 0 Гласове: 0
Последна промяна: 15.05.2010 17:32
25.04.2010 19:22 - ОТРОВ-ДРВО

(мој препев на една песна од англискиот поет Вилием Блејк)

1.

Му бев лут на пријателот, со гнев, но му кажав за него и тој спласна. На непријателот исто лут му бев но молчев и гневот ми порасна.

2.

Па со моите стравови го поливав, и со солзи во мугри неискажливи, а го греев со насмевка неодолива и со лукавства лесно залажливи.

3.

И го растев така и дење и ноќе се` дури не стана јаболко сјајно па непријателот се осети моќен - дека меѓу нас нема ништо тајно.

4.

И една ноќ во мојта градина скришна некој маскиран дух со него се дружел та утрето се видов и ич не бев пишман - непријателот под дрвото беше спружен.

———————————–

Оригиналот го зедов оттука A Poison Tree I was angry with my friend:
I told my wrath, my wrath did end.
I was angry with my foe:
I told it not, my wrath did grow.
And I watered it in fears,
Night and morning with my tears;
And I sunned it with smiles,
And with soft deceitful wiles.

And it grew both day and night,
Till it bore an apple bright.
And my foe beheld it shine.
And he knew that it was mine,

And into my garden stole
When the night had veiled the pole;
In the morning glad I see
My foe outstretched beneath the tree.

William Blake
Категория: Поезия
Прочетен: 524 Коментари: 0 Гласове: 0
23.04.2010 16:46 - ENDYMION

Во мојот препев,  гледајте како звучи еден одличен англиски поет:

Џон Китс
ENDYMION

24 стиха

Радост засекогаш е убавото нешто:
вљубеноста ни ја зголемува вешто
додворувањето од очај да не се цепи
ами анкер да е буден сон што крепи,
здрав, полн со мечти да ни е здивот
та секое утре закитен да ни е живот
со цветен синџир за земја што не`врзува
за пизмата пред милоста да не избрзува.
А при мрачни денови и во племенит табиет
нездравата мисла итро дебне да се забие
и како кртот лево-десно да истражува
фрлајќи зад себе сомнеж што растажува;
но некои глетки на убавото, нему за инат,
темниот покров на духот наш го кинат:
златна Месечина; или – силно Сонце огреало
но за сенка на овци стебло крошна развеало
а бистриот поток, за од жешкото да се лади,
нарцисите на брегот изгледа сам си ги сади;
саем од рози наврнал сред шумскиот честар
ко за ние да си ги замислиме кобните места
кај великите јунаци спроти смртта итале
во приказните што сме ги чуле или читале;
Од секој небесен раб не` засипува наврапито
неисцрпната фонтана на бесмртниот напиток.
============
Еве го оригиналот:
A Thing of Beauty (Endymion)

A thing of beauty is a joy for ever:
Its lovliness increases; it will never
Pass into nothingness; but still will keep
A bower quiet for us, and a sleep
Full of sweet dreams, and health, and quiet breathing.
Therefore, on every morrow, are we wreathing
A flowery band to bind us to the earth,
Spite of despondence, of the inhuman dearth
Of noble natures, of the gloomy days,
Of all the unhealthy and o’er-darkn’d ways
Made for our searching: yes, in spite of all,
Some shape of beauty moves away the pall
From our dark spirits. Such the sun, the moon,
Trees old and young, sprouting a shady boon
For simple sheep; and such are daffodils
With the green world they live in; and clear rills
That for themselves a cooling covert make
‘Gainst the hot season; the mid-forest brake,
Rich with a sprinkling of fair musk-rose blooms:
And such too is the grandeur of the dooms
We have imagined for the mighty dead;
An endless fountain of immortal drink,
Pouring unto us from the heaven’s brink.

John Keats

http://www.poemhunter.com/

Слика
The Sleep of Endymion by Anne-Louis Girodet (1818), Musйe du Louvre, Paris.
image
Категория: Поезия
Прочетен: 488 Коментари: 0 Гласове: 0
Последна промяна: 23.04.2010 16:52
20.04.2010 20:38 - ОГИН И МРАЗ
(мој препев на една песна од американскиот поет Роберт Фрост)

Некој вели светов огној ќе го цркнат
друг пак на мразот влогот го става.
Од она што јас од сладоста сркнав -
претпочитам да изгориме во лава.

Но,и од омразата вкусив доволно
па ако испадне шанса за реприза
мислам дека не ќе да е поболно
и ако мразот коските ни ги гриза.
========
Еве го оригиналот.

Fire and Ice

      Some say the world will end in fire,
      Some say in ice.
      From what I’ve tasted of desire
      I hold with those who favor fire.
      But if it had to perish twice,
      I think I know enough of hate
      To know that for destruction ice
      Is also great
      And would suffice.
image
      Robert Frost   (26 Март 1874 – 29 Јануари, 1963)

Категория: Поезия
Прочетен: 899 Коментари: 2 Гласове: 0
18.04.2010 23:57 - "Конкур“
Copy от тук


 
image
*************************************************
Текстът тук не е авторски!
Моля всички въпроси задавайте на
pegas08.blog.bg

*************************************************

ДО ВСИЧКИ, КОИТО ТВОРЯТ ИСТИНСКА ПОЕЗИЯ !!!  
~^~^~^~
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~  ~ ~ ~ ~ ~ ~  ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~  ~  ~ ~ ~ ~ ~
ОБРЪЩЕНИЕ НА ПЕГАС - КЪМ ПОЕТИТЕ В БЛОГ.БГ

Скъпи мои , братя и сестри по перо!
Обръщам се към вас с радостната вест, втора по величие след Великден,
а тя е, че АПРИЛСКАТА  РЕВОЛЮЦИЯ  ПОБЕДИ!

Намерих един съмишленик, в момента търся още, който подкрепи безрезервно идеята на моята борба за : 
МЕСЕЧНА КЛАСАЦИЯ ЗА ПОЕЗИЯ!
Браво , Мамче, ти си велика!!!

~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^~^

  image

ЗАДАЧИ И ЦЕЛИ НА КЛАСАЦИЯТА
--------------------------------------------------

С тази идея ще се извърши следният
Исторически Преврат в блоговата поезия:

1. Поетичната гилдия от най-презряна и скучна,
ще се превърне във високоорганизиран, преден отряд
на културната революция, от която така се нуждае нещастното ни, но храбро Отечество.

2. Ние, поетите от Блог БГ, твърдо казваме Не, на жълтия инфо и дезинформационен поток на Мрежата,
с нейната неадекватна класация, където не трябва да има място за най- чистоплътните и нежни същества!


3. Решително напускайки канавката, ние се разделяме, веднъж завинаги, с разни съмнителни субекти от тролския свят,  мощеници с безброй лица и блогове, които се пъчат на първа, като полишинели или - като ревностни майки - посочват с кой да си играем и с кой не.


4. Създаваме здрава конкурентна среда, на демократичен принцип, без феодални владетели и крепостни селяни.


5. Изграждаме добър имидж на поетичната гилдия и ставаме интересни и сексапилни за аудиторията, без досадната макулатура, представяща се за висша поезия.
image
 
ОРГАНИЗАЦИЯ НА КОНКУРСА
------------------------------------------------


1. Може да участва всеки блогър, постнал най-малко
три (3) авторски творби на месец.

2. Всеки блогър участва с една своя творба, под формата на линк в специален постинг наречен "За Конкурса".

3.Заявки се приемат в блога на Пегас08,
за Месец Април - до 25.04.2010г.

4. Всеки участник е член на журито.

5. Всеки член на журито , в срок 26.-30. 04 ,
може да посочи три творби (без своята),
които получават по една точка.
/Например: блогър Х, гласува за творби 3, 4 ,9./

6. Победител е тази творба, събрала най-голям брой точки.

7. Първите три творби отиват на конкурс за годишна класация. Просто и ясно!
 
8. Читателите гласуват отделно.
--------------------------------------------------------------------------

ЗАБЕЛЕЖКА /от divna8/: Аз съм само "рекламно лице" !!!
Добавям последните промени, прочетени в коментарите в блога на pegas08. Моля, за всички неясни моменти и нововъзникнали обстоятелства в хода на конкурса - въпроси, мнения и предложения - пак там. Благодаря за разбирането!

Аз не съм сред организаторите,
нито сред участниците в конкурса!
Благодаря за вниманието!!!
---------------------------------------------------------------------------

ОРГАНИЗАТОРИ НА КОНКУРСА
----------------------------------------------

image

Предлагам , всички съмишленици да разпространят из целия блог тази благородна и миролюбива идея!
Отговорници: Пегас08, Мамас и всеки който желае!

На края, моля всички, като знак на уважение, към непосилния и несвойствен  за мен ,мозъчен труд, нека наградата да се казва"Конкур", по френски образец.Нали сме парче франкофони!
Благодаря на всички за вниманието!
На работа, дами и господа!
Успех!
 
image
Н Я М А   В Р Е М Е
- ДНЕС Е 18 АПРИЛ -
ОСТАВАТ САМО 8 ДНИ :):):)

image



Категория: Поезия
Прочетен: 976 Коментари: 2 Гласове: 1

Пред порта кога се симнав од такси
во двор ми влегоа птици едни слатки
а возачот рече `батка стварно јак си,
трпиш да ти какаат комшиските шатки`.

Погледнав удолу - две сосетки идат,
дамна невидени, мислев да ги гушнам
ама тие само љубопитни да ти бидат -
пред мене застанаа и јас ги слушнав:

`Глеј, стариот дрнкач сеуште зјапа
со очите истечени по невести млади!`.
`Залудно му мерак на зурла и тапан,
џабе толку вежби и биење в гради!`.

Јадот не знаев кај да си го сместам,
а поруга да вратам толку ми значи -
но си реков ај денес јас ќе честам,
ќеф да им биде на двете алапачи!

Како витез да се поклонам сакав,
со љубезноста срам да им влеам!
Ама не мрднав ни нога ни рака -
се сепнав и гргнав да се смеам!

Еваа, па јас сум само мојта слика
на бандера во некролог сместена
што сите минувачи немо ги вика
со коментар да биде почестена  :-)
Категория: Поезия
Прочетен: 639 Коментари: 1 Гласове: 1
11.04.2010 18:02 - ЦЕНА ЗА РАЙОТ

Кога туѓата глупост на живо те дере
со ваистина дека лично Бог ја рекол
низ грлото на топот кон тебе вперен
седум колена пород да вкусат пекол;

Кога со сурова иронија кон себе сам
духовен подлив на душата си ложиш
ти ја пишуваат како за Бога да е срам
небаре на ангелите си им одрал кожи;

За одбрана кога сал шега си фрлил -
во очи како да си им начукал греди;
при сет ум мора да се правиш брлив,
ко овен блеав пастирот да го следиш.

Е па фала ви до небо за таквата ука
за партиципација толку живци немам;
нека ме служи умот дур срце ми чука
а вам бастун нека ви е Божјата шема.

Категория: Поезия
Прочетен: 534 Коментари: 0 Гласове: 0
Последна промяна: 11.04.2010 18:13


Тажна срна во мирцот ми се јави
и рече дека бега од машкиот род,
од дечкото што сосила й го ставил
па тонела полека ко продупен брод.

Се случува,й реков,но не бегај веќе
и фини дечки има, мажиња од сој!
Еве сум ти јас, почестен и среќен
со тагата твоја да влезам во бој!

Научен од животот сенешто да трпам,
и радоста и маката ми удриле печат,
почнав со нежност бродот да го крпам
од срцето си кинев рани да й лечам.

И впловивме така во тивок пристан
вo среќа да ми минат години стари,
но секој ме поздрави со поруга иста:
Свести се бе, шинат - те лови за пари!

Ах, злобо дива - не сакам да слушам!
Насмевката нејзина едино е важна!
Ми скокотка срце, ми жубори в душа
спокој дека срната не е веќе тажна :-)
Категория: Поезия
Прочетен: 554 Коментари: 0 Гласове: 0
07.04.2010 18:24 - РЕКВИЕМ

Пробав секоја моја песна
да биде клукајдрвец што
ќе го издупи твојот р`бет -
за провевот да те потсетува на мене.

Пробав секоја моја песна
да биде мравка-матица
што ќе ја колонизира твојата душа -
за скокотот да те потсетува на мене.

Пробав секоја моја песна
да биде катапулт што со букети
ќе ти го затрупа очајот -
за мирисот да те потсетува на мене.

Пробав секоја моја песна
да биде чернобилски облак
што ќе го озрачи
перчинот на твојата гордост -
за ќелата да те потсетува на мене.

Ама залудно:
секоја моја песна стана реквием
на мојата капитулација пред твојот молк.
Категория: Поезия
Прочетен: 427 Коментари: 0 Гласове: 0
<<  <  57 58 59 60 61 62 63  >  >>
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 563707
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502