Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
моите песни - земјотресни :-)
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия
Прочетен: 562579 Постинги: 749 Коментари: 120
Постинги в блога от Октомври, 2011 г.
Ова е мој препев на една фраерска песна од англискиот поет Џон Дон.
ВЕРНОСТА НА ЖЕНАТА
1
Машала, па ти веќе си ме сакала цел ден еден!
Утре ко`ќе заминеш, имаш ли изговор вреден?
Или тогаш ќе извадиш некој завет новопечен
според кој под стар датум ќе може да се рече
дека денес во тебе нашето вчера веќе не тече?
2
Или, од страв силен се роди љубовниот ќеф
па затоа заветот може да се раскине од гнев?
Или, како што умирачки браковите ги ништат
така и љубовните завети врзувачки нѐ тиштат
сал дур`не ги заборавиме во нашите сништа?
3
Или, ти сал за измамна промена со мене се фати,
за егленџе да ме гушкаш и блудно да се клатиш
а сега немаш друг начин туку со лага да платиш?
4
Суетна алапачо, јас твоите изговори, ако сакам,
ќе ги победам со малото прсте на мојата рака,
ама се воздржувам зашто може утре ќе морам
ова твоето на некоја друга и јас да ѝ го сторам.
==========
Еве го оригиналот:
WOMAN’S CONSTANCY
By John Donne
Now thou hast loved me one whole day,
Tomorrow when thou leav’st, what wilt thou say?
Wilt thou then antedate some new-made vow?
Or say that now
We are not just those persons which we were?
Or, that oaths made in reverential fear
Of love, and his wrath, any may forswear?
Or, as true deaths, true marriages untie,
So lovers’ contracts, images of those,
Bind but till sleep, death’s image, them unloose?
Or your own end to justify,
For having purposed change, and falsehood, you
Can have no way but falsehood to be true?
Vain lunatic, against these ’scapes I could
Dispute, and conquer, if I would,
Which I abstain to do,
For by tomorrow, I may think so too.
1633
Категория: Поезия
Прочетен: 431 Коментари: 0 Гласове: 1
  Ова е мој препев на една песна која во 1993 година рускиот поет-Нобеловец Јосиф Бродски ја напишал во Вастерес, родниот град на Томас Транстремер, овогодишен добитник на Нобеловата награда за литература Томас Транстремер на клавир
1
Град, никнат како диво месо врз полето, се вкопал во тлото.
Кралот, во штембилот на месната пошта, го штити од злото.
Пладневни камбаани. Од школото, рој џагорливи врапчиња
се иссипуваат од неизвесната иднина како нејзини апчиња.
2
Воспитаници на Лине, автомобилска `рѓа го храни брестот,
му го зеленее листот за пополека да го практикува тестот
во кој ја открива смислата и го учи умеењето не така често -
еден ден да се откорне и летајќи да го напушти ова место.
3
Плоштадот разрастува со секој нов чекор,
нема жива душа за пофалба или прекор:
околу споменикот нема ништо што е тајно,
судбината му препишала тука да е трајно.
4
И раката постепено од телото се одвојува,
небаре решила преку клавирот да завојува,
да ја раскине завесата на мракот што царува
и нов живот на мозочните клетки да дарува;
5
а прстите, во страв којшто ледено ги стега
замисленото богатство да не почне да бега,
трескавично јурат низ пештерата матна,
заколнати дека сите дупки ќе ги затнат.

============

Еве го оригиналот: Иосиф Бродский Томас Транстремер за роялем
1
Городок, лежащий в полях как надстройка почвы.
Монарх, замордованный штемпелем местной почты.
Колокол в полдень. Из местной десятилетки
малолетки высыпавшие, как таблетки
2
от невнятного будущего. Воспитанницы Линнея,
автомашины ржавеют под вязами, зеленея,
и листва, тоже исподволь, хоть из другого теста,
набирается в смысле уменья сорваться с места.
3
Ни души. Разрастающаяся незаметно
с каждым шагом площадь для монумента
здесь прописанному постоянно.
И рука, приделанная к фортепиано,
4
постепенно отделывается от тела,
точно под занавес овладела
состоянием более крупным или
безразличным, чем то, что в мозгу скопили
5
клетки; и пальцы, точно они боятся
растерять приснившееся богатство,
лихорадочно мечутся по пещере,
сокровищами затыкая щели.
1993, Вастерес
 

 

 
Категория: Поезия
Прочетен: 592 Коментари: 0 Гласове: 1
Последна промяна: 21.10.2011 21:44
16.10.2011 16:36 - Сонет за Тоше
1
Сетив дека блогерскиот рејтинг ми е влошен
и затоа спремен сум на сѐ за тоа да се смени
па и јас му турам самар на споменот за Тоше
да го носи и моето сечење на поетските вени.
2
Искуството ми вели дека Шекспир е во право
кога беспородноста ја смета за најтежок гроб
оти Тоше беше Господов борец против ѓавол
па не стаса на свои деца да им стане мил роб.
3
Убаво е да се рекламираш дека ги сакаш сите,
на Огнен Неделковски поезијата да ја трпиш,
во суетно самозадоволство да ти минат дните -
но немаш пород од кој вечен живот ќе црпиш.
4
Да се косиш на децата да им обезбедиш залче
подобро е одошто по слава и пари да си алчен.  
Категория: Поезия
Прочетен: 457 Коментари: 0 Гласове: 0
09.10.2011 15:35 - Жената
Ова е мој препев на еден сонет на најплодниот шпански поет Лопе де Вега (1562 – 1635)
Жената
1
Најголемо богатство за мажот е жената,
грев голем е да не се признае тој факт:
таа живот дава со највеличествен акт
а често речта и од отров ѝ е покрената.
2
Мирното небо во очите нејзини се буди,
ама и во пекол умее денот да го смени:
вредноста нејзина светот многу ја цени
а на мажот таа често страдање му нуди.
3
Од нејзината крв нашиот живот се раѓа,
а створ полуд од неа небесата не родија,
час ангел е а час како змија да те апнала:
те сака па те мрази, се креваш па паѓаш,
од милозвучна, станува хорор-мелодија
та жалиш што во креветот ти стапнала.
========
Оригиналот:
Es la mujer…
Es la mujer del hombre lo mбs bueno,
y locura decir que lo mбs malo,
su vida suele ser y su regalo,
su muerte suele ser y su veneno.
Cielo a los ojos cбndido y sereno,
que muchas veces al infierno igualo,
por raro al mundo su valor seńalo
por falso al hombre su rigor condeno.
Ella nos da su sangre, ella nos crнa,
no ha hecho el cielo cosa mбs ingrata;
es un бngel, y a veces una arpнa.
Quiere, aborrece, trata bien, maltrata,
y es la mujer, al fin, como sangrнa,
que a veces da salud y a veces mata.
=======
Хрватски препев:
Zena
Zena je dobro najvece u ljudi,
(ludost je reci da to nije tako)
ona nam daje zivot, dobro svako,
ona nam cesto smrt i otrov nudi.
Mirno se nebo u oku joj budi,
a mnogo puta paklu je jednako;
svijet vrijednost njenu uocava lako,
a covjek pati od podle joj cudi.
Ona krv daje, zivot nam podari,
i Bog ne stvori od nje ludje stvari:
sad andjeo je, sad gora od zmije.
Voli pa mrzi, miluje pa mrvi,
i zena, to je ko pustanje krvi
sto katkad spasi, a katkad ubije.
prijevod: Nikola Milicevic  (1922 – 1999)
========
Англиски препев:
What’s best for man is woman, and it’s unwise
to say that she’s what’s worst for him as well.
His very life she comes to be, his prize;
the death of him she’ll be, his poison-pill.
Serene and pure, a heaven to the eyes,
who many times is equal to a hell;
I praise her marvelous courage to the skies;
to damn her fickle ruthlessness, I yell.
She gives her blood for us, she gives her breast,
and nothing heaven made gives more malaise;
she’s angel sometimes, harpy all the rest.
She loves, she loathes, she favors and she flays,
and letting blood’s what sums her up the best:
it sometimes saves your life, and sometimes slays.  
Категория: Поезия
Прочетен: 443 Коментари: 0 Гласове: 0
  Ова е мој препев на песна од непознат англиски автор.
1
Кога работите кон лошо одат, терајќи свој ќеф,
кога патот по кој се тетеравиш станал жив грев,
кога приходот ти е мал а долгови на врат тежат,
кога сакаш да се смееш ама воздишките те жежат,
кога грижа те стиска и срцето ти го растажува,
одмори се, ако мораш, но никогаш не се откажувај!
2
Како што речиси секој од нас понекогаш научува,
животот е опачен,во виори и пресврти се случува,
и кога бељите ги блокираме со јаремското жегле,
пак победата ни бега оти во ќорсокак сме влегле;
но не се предавај, иако за бавен чекор те судат -
ти можеш брзо да победиш со некој нокаут-удар.
3
Честопати навидум задачата не може да се згреши,
та и секој слабак или тетерав човек би ја решил;
честопати борецот потклекнал и од очај се предал
кога секој гледач веќе како победник го гледал,
па така предоцна научил дека ноќните штурци ѕунат
за тоа колку тој блиску бил до победничката круна.
4
Успехот е како ракавица, превртена на опачината,
тој сребрена сенка е на сомнежот на облачињата;
и никогаш не треба да кажеш дека те сопиња грижа
зашто и кога си далеку може радости ти се ближат -
затоа, запни во борбата кога надеж никој не дава,
таман нештата и да се најлоши, ти не се предавај!
=======
The author of this poem is unknown. Sadly, in recent years a number of people have claimed ownership of the poem and some have even claimed to have written it themselves!

 

Here is the original poem in it’s entirety:

When things go wrong, as they sometimes will,
When the road you’re trudging seems all uphill,
When the funds are low and the debts are high,
And you want to smile, but you have to sigh,
When care is pressing you down a bit,
Rest, if you must, but don’t you quit.

Life is queer with its twists and turns,
As every one of us sometimes learns,
And many a failure turns about,
When he might have won had he stuck it out;
Don’t give up though the pace seems slow–
You may succeed with another blow.

Often the goal is nearer than,
It seems to a faint and faltering man,
Often the struggler has given up,
When he might have captured the victor’s cup,
And he learned too late when the night slipped down,
How close he was to the golden crown.

Success is failure turned inside out–
The silver tint of the clouds of doubt,
And you never can tell how close you are,
It may be near when it seems so far,
So stick to the fight when you’re hardest hit–
It’s when things seem worst that you must not quit.

- Author unknown

Категория: Поезия
Прочетен: 342 Коментари: 0 Гласове: 0
Последна промяна: 20.12.2011 20:50
1
Шеесет и третата година еве ја кај заминува,
слепото кутре на судбината ја скри во трапот;
иако незрела, подземниот поп ми ја аминува,
без фискална и од страв да не го крка стапот.
2
Зашто, ако е за праведен поредок во светот,
за мене се шири не баш поволно сведение:
многумина се жалат сум ги сопнал во летот,
не покажувам успех и примерно поведение.
3
Како таков на поправки би требало да одам,
мене годините треба бар двојно да ми траат,
оставач да ми е титулата, угледот гола вода,
а не државата да ми плаќа да уживам во раат.
4
Светов нема надеж за своето подобро утре -
со неговата судбина управува слепото кутре.
Категория: Поезия
Прочетен: 707 Коментари: 3 Гласове: 0
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 562579
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502