Сакам чувствата да ми се јасни, по сорти и јачина,
ко расад од добро изртени семки ги ставам во леи,
нивните корења хармонично со сок да се зачинат,
за лицата да им се без мозоли а здивовите без реи.
2
Ама, црвот на сомнението во градината се вселил,
и напредокот на моите чувства тој им го подјадува,
па така, љубовта мора со него соковите да ги дели
и нема сила дури ни на стара мома да се израдува.
1
Времето не олеснува: ти излезе најлажлив примат
кога рече дека времето ќе ја олесни мојата болка!
И во плачот на дождот копнежот по него ме колка,
го барам дури и во пената на секоја осека и плима!
2
Старите снегови се топат на секој планински срт,
оваа година на горските патеки лисјето зачадува;
но последната година горка љубов ќе ме радува,
во срцево на неспокојот стар да му донесе смрт.
3
Сто места овде има кајшто се плашам да одам,
зашто се преполни со спомени за неговиот лик;
а кога ќе ми лекне ако наидам на тивок честар
си велам, овде е празно и токму е жива згода,
од него нема трага и ќе можам да се сместам -
но пак спомен за него ме прободува како штик.
**********
Еве го оригиналот:
Time Does Not Bring Relief: You All Have Lied
BY EDNA ST. VINCENT MILLAY
Time does not bring relief; you all have lied
Who told me time would ease me of my pain!
I miss him in the weeping of the rain;
I want him at the shrinking of the tide;
The old snows melt from every mountain-side,
And last year’s leaves are smoke in every lane;
But last year’s bitter loving must remain
Heaped on my heart, and my old thoughts abide.
There are a hundred places where I fear
To go,—so with his memory they brim.
And entering with relief some quiet place
Where never fell his foot or shone his face
I say, “There is no memory of him here!”
And so stand stricken, so remembering him.
********
Еве еден препев на српски:
Една Сент Винсент Милеј (1892-1950)
Време не олакшава; све си слагао мени
кад си рекао да ће и бол мој да отпише!
Недостаје ми чак и у вапајима кише;
желим га у осеци, и плими кад је смени;
Ове године лишће у диму ветар шири,
топи се стари снег са сваке стране гора;
последња година горке љубави остати мора
срећна у моме срцу, и мисли да ми смири.
На хиљаде је места овде, куд стрепим често
да одем – толико је успомена, до јуче.
Ушавши с олакшањем на неко тихо место
где нису били лице његово, нити стопе,
ја кажем, “Овде нема успомена што муче!”
1
Месечинест ум, во темната комора на твоето око,
да го фалсификува затемнувањето, салто прави;
врз земјата на логиката ангели темнеат од скокот
под блендата на нивниот хендикеп што ги дави.
2
На спиралеста комета заповедај, со мастилен млаз
белиот свет да го смрси и под поплава нека стенка,
топлиот пладневен ред преоблечи го со ноќен мраз,
божјите филмови озрачи ги за да бидат саде сенка.
3
Извиши змија, да биде кула за контрастно опаѓање,
на Битието да ги напаѓа леќите за широчини светли,
твојата огнена слика да се печати уште при раѓање,
со обележја кои не ќе ги избришат ни првите петли.
4
Создателу на горд планетен негатив, да не се срдам,
затемни го сонцето та ни еден саат веќе да не мрда.
Еве го оригиналот:
1
In darkroom of your eye the moonly mind
somersaults to counterfeit eclipse;
bright angels black out over logic’s land
under shutter of their handicaps.
2
Commanding that corkscrew comet jet forth ink
to pitch the white world down in swivelling flood,
you overcast all order’s noonday rank
and turn god’s radiant photograph to shade.
3
Steepling snake in that contrary light
invades the dilate lens of genesis
to print your flaming image in birth spot
with characters no cockcrow can deface.
4
O maker of proud planet’s negative,
obscure the scalding sun till no clocks move.
Сатани
Месечинаста мисао твог ока
налази начин елипсе да мења
над тлом логике: анђели, пролока,
под поклопцем су, у сну ускраћења.
Комети црних тинти заповедај,
у поплавама белог света теци.
Застри правила поподневног реда,
фотографије божје нагнај сенци.
Сјај кула змије у супротност мења;
клицу сочива постању приведи,
слику ти пламну у тачки рођења
да, кад се дигне, нико не повреди.
Предај планету негатива мери
сунце ниједан сат да не помери.
1
За птиците многумина се уверени но не и јас,
дека бесно и гордо се петелат заради страст,
дека токму тоа им е главна работа и сладост
и дека они неизбежно се синоним за радост.
2
Јас пробувам да го разберам нивниот јазик
и чувствувам како студена трпка ме лази
бидејќи во џагорот што од нив се слуша
го распознавам стравот на птичјата душа.
******
Еве го оригиналот:
Bird-Language – W. H. Auden
Trying to understand the words
Uttered on all sides by birds,
I recognize in what I hear
Noises that betoken fear.
Thought some of them, I’m certain, must
Stand for rage, bravado, lust,
All other notes that birds employ
Ова е мој препев на сонетот “Ако треба, ќе спијам со госпоѓата викана Смрт“ од американскиот поет Е.Е.Камингс.
1
Ако треба, ќе спијам со госпоѓата викана Смрт
за да бидам со суштество со усни цврсти,
да ја зграпчам твојата нова уста со заби на крт
(колк пумпа ќеф во колкот со кој се вкрстил).
2
Гледајќи како насмевката ти постана струна,
бакнежливо впиена врз нејзиното змиско тело,
решив секоја пролет да те овенчам со круна
од грст буњиштарски црвци од блиското село.
3
Облечи го вешто твоето месо во глупа леа,
изрази го моќното оружје на твојата коса.
Откако разбрав зошто очите нејни се смеат,
јас секоја година нешто вредно ќе ти носам,
4
за секој мој подарок надалеку ќе се слуша
а ни педа не ќе доближам до твојата душа.
*******
Еве го оригиналот:
E. E. Cummings (1894 – 1962)
If I Should Sleep With A Lady Called Death
if I should sleep with a lady called death
get another man with firmer lips
to take your new mouth in his teeth
(hips pumping pleasure into hips).
Seeing how the limp huddling string
of your smile over his body squirms
kissingly, I will bring you every spring
handfuls of little normal worms.
Dress deftly your flesh in stupid stuffs,
phrase the immense weapon of your hair.
Understanding why his eye laughs,
I will bring you every year
something which is worth the whole,
an inch of nothing for your soul.
************
Еве еден препев на српски:
е.е.камингс
Ако треба да спавам са дамом званом смрт
ако треба да спавам са дамом званом смрт
да добије још једно биће усана чврстих
нек узме нове усне на зуб, уз осмех шкрт
(и нека бедро с бедром задовољно укрсти).
Видећи какву ниску мекоте ми обећа
са осмехом врх тела у мешкољењу врва,
уз пољупце, донећу свакога јој пролећа
и једну пуну шаку малих обичних црва.
Спретно ће твоје месо уденути у леје,
оружје твоје косе уплести у реч вешто,
да схватим зашто њено око се увек смеје
сваке године, редно, донећу јој понешто
што у целини бива поклон, без сумње, вредан
али се твојој души не ближи ни за педаљ.
2. Мои препеви на сите 154 сонети на Шекспир, pdf.,формат А4, 39 страници
3. Мојата стихозбирка “Бегајќи од трпезата на моите црвци“ ги содржи и моите препеви на сите 154 сонети на Шекспир
4. Мојата стихозбирка “Со рими клоцнат Буковски“ ги содржи и моите преводи и препеви на 75 песни на Чарлс Буковски
5. Мојата стихозбирка “Аферата Неруда“ ги содржи и моите римувани препеви на 100 сонети за љубовта од Пабло Неруда
6. Мојата збирка раскази “Помилуваниот владика“
7. Мојата стихозбирка “Ловејќи ја душата на Висоцки“ ги содржи и моите препеви на 60 песни на Владимир Висоцки
8. Моето досегашно творештво собрано накуп