Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
моите песни - земјотресни :-)
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия
Прочетен: 562890 Постинги: 749 Коментари: 120
Постинги в блога от Ноември, 2011 г.
Ова е мој препев на уште една песна од шведскиот поет Томас Транстромер.
Осаменост (1)
1
Една февруарска вечер, речиси смртно ми сврши дента:
моето авто се затетерави, на мразот се сврте со бокот
па попреку се истопори на спротивната патна лента
небаре на сообраќајната река сака да ѝ го сопре токот.
2
Моето име, моите ќеркички, мојата работа, сето мое,
истекуваше незапирливо и ме оставаше мал и помал,
пооддалечен и заминат, бев за никаде и скован стоев
како некој ученик што не го пуштаат да си оди дома.
3
Ме заслепуваа огромни светла на наидувачките возила,
ко белка од јајце беше воланот, се борев со полни гради,
неговата пијана шантавост секундите ги размножила
и тие се ширеа како големи соби во болничките згради.
4
Јас речиси почувствував дека ми дошол смртниот час,
и здив последен зедов да се простам со сѐ мое земно
но фрлениот песок или налет на ветрот донесоа спас:
автото прекина да се рита, го победило својот фрас,
елегантно се престрои за правилно возење спремно
и само го акна знакот кој со протест одлета в темно.
5
Останав прегрнат од мојот појас, од спокој пленет.
Чекав некој да наиде и види што останало од мене.
===================
Оригиналот преведен на англиски:
Solitude (I)
By Tomas Transtrцmer
translated by Robin Robertson
I was nearly killed here, one night in February.
My car shivered, and slewed sideways on the ice,
right across into the other lane. The slur of traffic
came at me with their lights.

 

My name, my girls, my job, all
slipped free and were left behind, smaller and smaller,
further and further away. I was a nobody:
a boy in a playground, suddenly surrounded.

The headlights of the oncoming cars
bore down on me as I wrestled the wheel through a slick
of terror, clear and slippery as egg-white.
The seconds grew and grew – making more room for me –
stretching huge as hospitals.

I almost felt that I could rest
and take a breath
before the crash.

Then something caught: some helpful sand
or a well-timed gust of wind. The car
snapped out of it, swinging back across the road.
A signpost shot up and cracked, with a sharp clang,
spinning away in the darkness.

And it was still. I sat back in my seat-belt
and watched someone tramp through the whirling snow
to see what was left of me.
====================
Мој обичен превод од англиски:
1
Една вечер во февруари речиси ќе бев усмртен овде.
Моето авто се затетерави, се лизна странично по мразот
се исправи попреку во спротивната патна лента
пред сообраќајната река која наидуваше со светлосните бранови.
2
Моето име, моите ќерки, мојата работа, се`
истекуваше слободно и ме оставаше назад, се` помал и помал,
се` пооддалечен и заминат. Бев за никаде, како
од непријатели одеднаш сардисан ученик во игралиште.
3
Огромните светла на наидувачките возила
ме заслепуваа додека се борев со очигледниот терор на воланот
кој пијано се занесуваше како белка од јајце.
Секундите се множеа, како да се се простор,
тие се ширеа големи како соби во болнички згради.
4
Тогаш нешто ме запре: расфрланите зрна песок
или прекрасниот налет на ветрот.
Автото прекина да се рита и елегантно, правилно се престрои на патот
но го акна крајпатниот знак кој со остар протест
одлета далеку во темницата.
5
Потоа настана тишина. Прегрнат од мојот појас
седев и гледав дали некој ќе наиде низ виорниот снег
за да види што останало од мене.

Категория: Поезия
Прочетен: 963 Коментари: 1 Гласове: 2
Ова е мој препев на една песна на шведскиот поет Томас Транстромер.
По Смртта
1
Еднаш кај нас имаше тресок над блискиот брег
што зад себе ни остави кометна опашка од спици.
Тоа нѐ закова дома, на Те-вето му правеше снег
и заседна во ладните капки на телефонските жици.
2
На зимското сонце некој сепак оди на скии лимени,
преку џбуновите каде по неколку листови висат
ко покинати страници на стар телефонски именик
а имињата ги проголтал студот како неук писар.
3
Сеуште е убаво срцевиот ритам да го сетиш
но често сенката е пореална од телесниот склоп.
Самурајот ни изгледа како безначаен фетиш
покрај неговиот од крлушки на црн змеј оклоп .
==================
Оригиналот преведен на англиски:
After a Death
1
Once there was a shock
that left behind a long, shimmering comet tail.
It keeps us inside. It makes the TV pictures snowy.
It settles in cold drops on the telephone wires.
2
One can still go slowly on skis in the winter sun
through brush where a few leaves hang on.
They resemble pages torn from old telephone directories.
Names swallowed by the cold.
3
It is still beautiful to hear the heart beat
but often the shadow seems more real than the body.
The samurai looks insignificant
beside his armor of black dragon scales.
Категория: Поезия
Прочетен: 360 Коментари: 0 Гласове: 0
  Ова е мој препев на еден сонет на шведскиот поет Томас Транстромер. Полуготовиот Рај 1
На неговиот пат, кукавучлукот се сопна
и ко мршојадец го зграпчи својот олтар.
Набрекнатиот пламен нанадвор се опна
со гргор како сениште пијалак да голта.
2
Нашите слики дочекаа за показ да бидат,
маката престана, се отвори огромна соба:
сите се буткаат за поодблизу да ги видат
ѕверовите од ателјеата на леденото доба.
3
Илјадници излегуваме под сонце-вршник
и секој од нас личи на полуотворена врата
што секого кани во собата наша да сврши.
А бескрајот се распослал како црвен тепих
и меѓу дрвјата во вода блескоти се златат:
на земјата, езерото е прозорецот за слепи.
======
Оригиналот преведен на англиски:
The Half-Finished Heaven
Cowardice breaks off on its path.
Anguish breaks off on its path.
The vulture breaks off in its flight.
The eager light runs into the open,
even the ghosts take a drink.
And our paintings see the air,
red beasts of the ice-age studios.
Everything starts to look around.
We go out in the sun by hundreds.
Every person is a half-open door
leading to a room for everyone.
The endless field under us.
Water glitters between the trees.
The lake is a window into the earth.
=========================
Мој обичен превод:
Полуготовиот Рај
Кукавичлукот се прекина на неговиот пат.
Страдањето се прекина на неговиот пат.
Мршојадецот го прекина својот лет.
Набрекнатиот пламен гргна нанадвор,
токму како што духовите голтаат пијалак.
И нашите сликарии видоа бел ден,
црвени ѕверови на ателјеата на леденото доба.
Сѐ почнува да изгледа приближно. Ние со илјадници излегуваме на сонце.
Секоја личност е полуотворена врата
која секого го води во собата.
Бескрајот се распослал под нас.
Водата блескоти меѓу дрвјата.
Езерото е прозорец на земјата.
Категория: Поезия
Прочетен: 346 Коментари: 0 Гласове: 0
Последна промяна: 09.11.2011 13:12
  Ова е мој препев на една песна од шведскиот поет Томас Транстромер.
Како кога си дете
1
Како божем пак да си дете и некој те мами,
преку глава ти навлекол лага како вреќа;
низ процепите од сонцето фаќаш сал намиг
и слушаш како црешата брмчи од среќа.
2
Но тоа ништо не помага, навредата е вешта,
од главата прудолу до колената те прегрнала
па и да се поместиш, сопнат си како клешта,
скраја од цвеќето што пролетта го наврнала.
3
Да, галејќи го лицето, топли светкавата волна
и низ нејзиното ткаење да се ѕирка овозможува.
Беззвучно, водните прстени заливот го полнат.
Зеленото лисје црн тепих на земјата положува.
=======
Оригиналот на англиски преведен:
Like Being a Child

 

Like being a child and an enormous insult
is pulled over your head like a sack;
through the sack’s stitches you catch a glimpse of the sun
and hear the cherry trees humming.

But this doesn’t help, the great affront
covers your head and torso and knees
and though you move sporadically
you can’t take pleasure in the spring.

Yes, shimmering wool hat, pull it down over the face
and stare through the weave.
On the bay, water-rings teem soundlessly.
Green leaves are darkening the land.
==========
Мој обичен превод:
Како кога си дете
1
Како пак да си дете и огромна измама
ти е навлечена преку глава како вреќа;
низ процепите фаќаш намиг на сонцето
и го слушаш брмчењето од црешовото дрво.
2
Но тоа ништо не ти помага, вештата навреда
те прегрнала прудолу од главата до колената
и ти иако можеш помалку и да се поместуваш,
недофатни ти се задоволствата на пролетта.
3
Да, галејќи го лицето, светкавата волна топли,
и дава да се ѕирка низ нејзиното ткаење.
Откај заливот, беззвучно водни прстени се влечат.
Зеленото лисје земјата ја поцрнува.

Зеленото лисје земјата ја поцрнува. 
Категория: Поезия
Прочетен: 325 Коментари: 0 Гласове: 0
Последна промяна: 08.11.2011 11:01
Ова е мој препев на една песна од шведскиот поет Томас Транстромер.

 

Од Јули `90
1
Наидов на погреб, престанав да итам,
минуваше мртовецот во цвеќе сложен:
и одеднаш осетив дека тој ги чита
мојте мисли подобро одошто јас можев.
2
Музиката престана, запејаа птици.
Вжареното сонце ги измеша азимутите.
Замреа пријателовите гласни жици
во подалечната страна на минутите.
3
Возев накај дома како во треска,
час низ дожд што ја кине тишината
час низ летниот ден што блеска
а најпосле и загледан во месечината.
===============
Оригиналот:

From July ’90
1
It was a funeral
and I sensed the dead man
was reading my thoughts
better than I could.
2
The organ kept quiet, birds sang.
The hole out in the blazing sun.
My friend’s voice lingered
in the minutes’ farthest side.
3
I drove home seen through
by the summer day’s brilliance
by rain and stillness
seen through by the moon.
================
Мојот обичен превод од англиски:

Од јули`90
1
Помина погребна поворка
и јас сетив дека мртовецот
ги читаше моите мисли
подобро одошто јас самиот можев.
2
Оргуљите стивнаа, птиците запеаја.
Дупката излезе од вжареното сонце.
Гласот на мојот пријател замираше
во подалечната страна на минутите.
3
Возев накај дома втренчено,
првин преку блескавоста на летниот ден,
па низ дожд и тишина,

а потоа загледан во месечината. 
Категория: Поезия
Прочетен: 515 Коментари: 0 Гласове: 0
 Ова е мој препев на една песна на шведскиот поет  Томас Транстромер. Април и тишина
1
Пролетта како напуштена жена етка.
Црносомотен ендек ползи покрај мене.
Единственото нешто коешто светка -
покосен куп жолти китки е што вене.
2
Јас сум улулкан во сомотот на мојата сенка,
како виолината во нејзината црна футрола:
во неа е она недофатното од кое кенкам -
среброто на спомените кои почнаа да болат.
==========
Оригиналот:
April and Silence
1
Spring lies forsaken.
The velvet-dark ditch
crawls by my side
without reflections.
The only thing that shines
are yellow flowers.
2
I am cradled in my shadow
like a fiddle
in its black case.
3
The only thing I want to say
glimmers out of reach
like the silver
at the pawnbroker’s.
==========
Мој обичен превод:

Април и тишина

1

Пролетта лежи напуштена.
Црносомотен ендек
без одсјај
ползи покрај мене.
Единствени нешта што светкаат
се жолти цветови.

2
Јас сум улулкан во мојата сенка
како виолина во нејзината црна футрола.

3
Единствената работа што сакам да ја кажам
светка недофатна
како среброто
кај залогопримачите.

Категория: Поезия
Прочетен: 336 Коментари: 0 Гласове: 1
Последна промяна: 06.11.2011 10:08
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 562890
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502