Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
моите песни - земјотресни :-)
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия
Прочетен: 562543 Постинги: 749 Коментари: 120
Постинги в блога от Ноември, 2013 г.
    Ова е мој препев на песната “Сон со копачи на школки“ од американската поетеса Силвија Плат.
1
Блескајќи со ливчињата по работ, сонот пупи со радост,
ведриот акорд ангели го одвејуваат; таа се беше вратила,
презрена, избербатена после тие досадни аџиски патила,
во градот покрај морето, во домот на нејзината младост.
Босонога, во шок од ова враќање, нејзе ѝ е тешко,
застаната покрај соседовата куќа како да проси,
со усни стаклесто светнати од херпесниот осип,
таа заслепува клапната во тоа претпладне жешко.
2
Нема промени: од стопениот асвалт ја заплиснува реа
на тераса од градината која изгледа како да ќе се урне,
накривена кон морето со желба во синилото да нурне;
со сонцевжареното добредојде сцената ја пречека неа.
Високо на небо, галеби немо вежбаат вртачка проба
над плимската рамнина каде в калта е вкопана стена
на која три деца молкум во фантазијата ќе се кренат
со сјајни крилја од приказните игри на нивната доба.
3
Приливот ги пењави глуждовите на децата што чучат
а под нив едреник плови товарен со лушпи од школка,
но одма тоне тој панаѓурски брод, оставен без болка,
штом оддома заѕвонија за екипажот да дојде да руча.
Таа, во облека излитена од патувања во многу места,
од таа невиност стресена, зацапува кон морската вода,
а оттаму, копачи на школки, како едвај да чекале згода,
се издигаат вон од црната тиња врз нејзиниот престап.
4
Сурови ко гаргојли од чучење во алги сплеткани грубо,
од заседа тие идат со убиствен устрем и колци и вили,
да ја словат и казнат за неуважување на морските сили
таа своеглава девојка при нејниот прв потег на љубов.

 

Тука е оригиналот:

Dream with Clam-Diggers
1
This dream budded bright with leaves around the edges,
Its clear air winnowed by angels; she was come
Back to her early sea-town home
Scathed, stained after tedious pilgrimages.
Barefoot, she stood, in shock of that returning,
Beside a neighbor’s house
With shingles burnished as glass,
Blinds lowered on that hot morning.
2
No change met her: garden terrace, all summer
Tanged by melting tar,
Sloped seaward to plunge in blue; fed by white fire,
The whole scene flared welcome to this roamer.
High against heaven, gulls went wheeling soundless
Over tidal-flats where three children played
Silent and shining on a green rock bedded in mud,
Their fabulous heyday endless.
3
With green rock gliding, a delicate schooner
Decked forth in cockle-shells,
They sailed till tide foamed round their ankles
And the fair ship sank, its crew knelled home for dinner.
Plucked back thus sudden to that far innocence,
She, in her shabby travel garb, began
Walking eager toward water, when there, one by one,
Clam-diggers rose up out of dark slime at her offense.
4
Grim as gargoyles from years spent squatting at sea’s border
In wait amid snarled weed and wrack of wave
To trap this wayward girl at her first move of love,
Now with stake and pitchfork they advance, flint eyes fixed on murder.

image

Категория: Поезия
Прочетен: 447 Коментари: 0 Гласове: 4
Последна промяна: 23.11.2013 16:08
18.11.2013 02:41 - Терминал
 Ова е мој препев на сонетот “Терминал“ од американската поетеса Силвија Плат. 1 Јавајќи кон дома, од својата лековерна глава носен, на апетитот да се буди сонувачот му зауздува заби, запаничено поминува тој низ катакомбниот посев што преку ноќ израснал како чума од отровни габи: 2 мензите каде тој лумпувајќи си тера ќеф и раат, стануваат гостилница на црви, ненаситни сечила, кои во скелетната белина на утробата го ткаат  гнилежниот кавијар од позлата на брокат-свила. 3 Во тоа гробно гурманство се сервираат ремек-дела, а ѓаволовиот слуга ја нуди најслатката месна згода: на сонувачот баш неговата невеста, во смртен занес, изложена за гозба, на дискос под пламен на кандела,  помагдоносана со елегии, таа лежи на смртен одар, чекајќи го неговото сожалување за светица да стане.

Ова е оригиналот:

Terminal Riding home from credulous blue domes, the dreamer reins his waking appetite in panic at the crop of catacombs sprung up like plague of toadstools overnight:
refectories where he reveled have become the hostelry of worms, rapacious blades who weave within the skeleton"s white womb a caviare decay of rich brocades.
Turning the tables of this grave gourmet, the fiendish butler saunters in and serves for feast the sweetest meat of hell"s chef d"oeuvres: his own pale bride upon a flaming tray: parsleyed with elegies, she lies in state waiting for his grace to consecrate.

image
 
 
Категория: Поезия
Прочетен: 386 Коментари: 0 Гласове: 0
Последна промяна: 18.11.2013 11:36
13.11.2013 15:10 - Зарежана
  Ова е мој препев на песната “Зарежана“ од американската поетеса Силвија Плат.
1
Моите мисли се збркани и бледи,
солзите ми се раѓаат во оцетна жлезда,
или трепкавото горчило ме следи
изригнато од една жолтокисела ѕвезда.
2
Ноќеска зајадливиот ветар, љубен мој,
порано или подоцна почнува да пљампа,
а јас си облекувам лице збрчкан-крој
што од месечината го добив во трампа.
3
И тогаш, како грутче рана летна слива
слабичко, зелено, кисело и јадно,
на неговата свената рачка ќе се свива
моето срце недозреано а гладно.

 

Ова е оригиналот:

Jilted

My thoughts are crabbed and sallow,
My tears like vinegar,
Or the bitter blinking yellow
Of an acetic star.

Tonight the caustic wind, love,
Gossips late and soon,
And I wear the wry-faced pucker of
The sour lemon moon.

While like an early summer plum,
Puny, green, and tart,
Droops upon its wizened stem
My lean, unripened heart.
image

Категория: Поезия
Прочетен: 427 Коментари: 0 Гласове: 0
Последна промяна: 13.11.2013 15:31
Ова е мој препев на песната “Двајца вљубени и Плажоталкач на Вистинското Море“ на американската поетеса Силвија Плат.
1
Откако го заклучи својот приказен летен дом,
ладно и конечно, фантазијата одлета ко птица;
слаткиот одмор истече во клепсидрениот лом,
погледите кон синилото се заковани со штица.
2
Мислите најдени во лавиринт на самовилска коса
распослана врз зелениот слап на плимската глава
сега ги свиткуваат крилјата и како лилјачна глоса
збираат пајажина во сувоста на черепниот таван.
3
Не сме тоа што можеме да бидеме и тоа е скука;
го протеруваме секое приближување до митови
зад интервалноста на оваа сегашност и ова тука:
заедно со белиот океан си заминаа и сите китови.
4
Под шаторот од крикови на подбивливи галеби,
врз руини на школки калеидоскопски совршени,
плажоталкачот буричка во тие плимски загреби
со надеж да ги најде на Венера рацете скршени.
5
Потонати палуби на коските морето не менува
дур се кикотат во циклусите на осека и плима;
иако умот како острига со бисери забременува,
само зрнце песок е сето она кое човек го има.
6
По распоред водата надоаѓа но и се повлекува,
совесното сонце заоѓа но утре пак ново иде;
џуџиња на месечината да живеат не се очекува,
така е тоа бидејќи поинаку не може да биде.

 

Ова е оригиналот:

Two Lovers and a Beachcomber by the Real Sea

Cold and final, the imagination
Shuts down its fabled summer house;
Blue views are boarded up; our sweet vacation
Dwindles in the hour-glass.

Thoughts that found a maze of mermaid hair
Tangling in the tide’s green fall
Now fold their wings like bats and disappear
Into the attic of the skull.

We are not what we might be; what we are
Outlaws all extrapolation
Beyond the interval of now and here:
White whales are gone with the white ocean.

A lone beachcomber squats among the wrack
Of kaleidoscopic shells
Probing fractured Venus with a stick
Under a tent of taunting gulls.

No sea-change decks the sunken shank of bone
That chuckles in backtrack of the wave;
Though the mind like an oyster labors on and on,
A grain of sand is all we have.

Water will run by rule; the actual sun
Will scrupulously rise and set;
No little man lives in the exacting moon
And that is that, is that, is that.
image

 
Категория: Поезия
Прочетен: 294 Коментари: 0 Гласове: 1
  Ова е мој препев на песната “Сентименталност“ од американската поетеса Силвија Плат.

 

1
На душек од кал, под знак на волшебничка срината,
во редовен заграб на крвта, девицата зборува во сон,
со потсмев го руга Џек, тој миленик на Месечината,
оти кукавички јајцето свое во туѓа дупка го клава он:
2
таму, во темноцрвена бочва истрајно му го квачат,
тој кралува без гајле откако папокот му е сраснат,
а со оток-вени, кожа со стрии и шилци што ја мачат
девојката е спремна да ја плати цената на страста.
Ова е оригиналот:

Maudlin

Mud-mattressed under the sign of the hag
In a clench of blood, the sleep-talking virgin
Gibbets with her curse the moon’s man,
Faggot-bearing Jack in his crackless egg:

Hatched with a claret hogshead to swig
He kings it, navel-knit to no groan,
But at the price of a pin-stitched skin
Fish-tailed girls purchase each white leg.

image

Категория: Поезия
Прочетен: 519 Коментари: 0 Гласове: 0
04.11.2013 18:37 - Крпен живот
  Непремено дете сакале Гркинка и Греко
ама стерилно му било спермното млеко.
На соседот Швабо судба му се згодила
имал фина жена и близнаци му родила .
Греко итер трговец си одврзал ќесе,
испазарил зделка сал навидум чудна:
во негова жена Швабо жар да тресе
три пати неделно дур да стане трудна.
И ковел Швабо Гркинка месеци шест
на обајцата тоа им било многу слатко
но тужба дигна Швабица за семејна чест
и рече дека Швабо не го бива за татко.
Анализа се направи на Швабова сперма
излезе дека залудно Гркинката ја чукал:
налет сласт и пари – не му иде дерман -
и во својта Швабица мртви семки плукал!
А таа за децата му призна на Швабо
гратис ѝ ги направил гастарбајер Трпе
од жална Македонија турната на работ
ама сепак извозник на живот крпен.
Засновано на вистинска приказна: image
Категория: Поезия
Прочетен: 533 Коментари: 0 Гласове: 1
Последна промяна: 04.11.2013 18:43
  Ова е мој препев на сонетот“ Волшебниковите понуди изгледаат како збогување“ од американската поетеса Силвија Плат.

 

1
Ми здосади во овој гранд хотел со огледала и мокет,
на тој тепих, ми се чини, извесно време ќе ме нема:
тука придавките со двозначни именки играат крокет
во реториката на китни рококо-дами без епифонема.
2
Кралското дрдорење на предлозите фрли го во кош
и секој глагол што Белиот Зајак аукциски го продал,
прати го на мојата муза Алиса ранецот полн раскош -
печуркести огризоци со костуми по грифонска мода.
3
Мојата вродена дарба да вадам кец од ракав се аби,
шеширот на лудиот шапкар не раѓа нова метафора,
бесмисленкото не сака да ја преведе неговата песна:
време е да исчезнам како мачка со оклештени заби
и да се осамам на остров веродостоен како нафора,
каде зелките се зелки а кралот: крал со рака лесна.

Ова е оригиналот:

A Sorcerer Bids Farewell to Seem

I’m through with this grand looking-glass hotel
where adjectives play croquet with flamingo nouns;
methinks I shall absent me for a while
from rhetoric of these rococo queens.

Item: chuck out royal rigmarole of props
and auction off each rare white-rabbit verb;
send my muse Alice packing with gaudy scraps
of mushroom simile and gryphon garb.

My native sleight-of-hand is wearing out:
mad hatter’s hat yields no new metaphor,
the jabberwock will not translate his songs:
it’s time to vanish like the Cheshire cat
alone to that authentic island where
cabbages are cabbages; kings: kings.image

Категория: Поезия
Прочетен: 489 Коментари: 1 Гласове: 1
Последна промяна: 03.11.2013 15:23
  Ова е мој препев на сонетот “Судењето на Човекот“ од американската поетеса Силвија Плат.
1
Обичниот млекар ти ја донесе таа зора на судбината,
токму до врата ти ја испорача накуцнувајќи во одот,
спакувана беше, херметички беа затнати шишињата,
дур сонцето декрет на судниот ден впиша на подот.
2
Ти кафето си го испи како тоа да е првобитниот грев,
весникот го отчукал насловниот час што не ќе те затре,
но од рикот на млазниот авион, како да е Божјиот рев,
ти стана за да го пуштиш љубезниот полицаец внатре.
3
На шилецот од ангелски поглед те наденаа без бол,
ти беше осуден законскиот срок да си го платиш
и во неонски пекол да гориш до смрт, ама смерен.
Сега, кроток, седиш немо во прадедовскиот стол,
свечено и строго надгледуван – да не ја повратиш
иднината на електродата вдената во твојот череп.

 

Ова е оригиналот:

The Trial of Man
The ordinary milkman brought that dawn
Of destiny, delivered to the door
In square hermetic bottles, while the sun
Ruled decree of doomsday on the floor.

The morning paper clocked the headline hour
You drank your coffee like original sin,
And at the jet-plane anger of God’s roar
Got up to let the suave blue policeman in.

Impaled upon a stern angelic stare
You were condemned to serve the legal limit
And burn to death within your neon hell.
Now, disciplined in the strict ancestral chair,
You sit, solemn-eyed, about to vomit,
The future an electrode in your skull.
image

Категория: Поезия
Прочетен: 463 Коментари: 0 Гласове: 0
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 562543
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502