Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
моите песни - земјотресни :-)
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия
Прочетен: 562922 Постинги: 749 Коментари: 120
Постинги в блога от Ноември, 2010 г.
<<  <  1 2 3 4 5  >  >>
  Ова е мој препев на Шекспировиот сонет бр.126 1. О, ти мое љубено момче, што со силата на твоите очи предавничкото огледало и српот на Времето ги кочиш, што зреејќи пред пријателите покажуваш поубаво тело, да се види дека Времето повеќе одошто тебе им зело - 2. Ако очите на Природата, суверено од пропаст те пазат, и како ти одиш кон неа Таа секогаш те откинува назад, Таа те чува намерно, за успех на нејзиното самољубие, да го посрамоти Времето, минутите бедни да му ги убие. 3. Сепак, Таа се плаши, иако си нејзин љубимец, не може вечно да спречува да не те загубиме. Нејзината ревизија, иако одложувана, ќе служи за Нејзино смирување и тоа ти ќе и` го пружиш. 4. (     ) (     ) =================== А ова е оригиналот:   Sonnet 126   O thou, my lovely boy, who in thy pow’r Dost hold time’s fickle glass, his sickle hour, Who hast by waning grown, and therein show’st Thy lovers withering, as thy sweet self grow’st— If nature, sovereign mistress over wrack, As thou goest onwards still will pluck thee back, She keeps thee to this purpose: that her skill May time disgrace, and wretched minute kill. Yet fear her, O thou minion of her pleasure; She may detain, but not still keep, her treasure. Her audit, though delayed, answered must be, And her quietus is to render thee. (     ) (     ) ========= Сите 154 Шекспирови сонети на б`лгарски, во препев на Владимир Свинтила, можете да ги читате на овие линкови: 
http://online-books.freeforumonline.com/forum-f8/topic-t21.htm
http://chitanka.info/lib/text/2833
Категория: Поезия
Прочетен: 330 Коментари: 0 Гласове: 2
    Ова е мој препев на Шекспировиот сонет бр.125 1. Крал на раце да носам, корисно ли е бреме, за надворешно да покажам племенит став? Или, за вечни пирамиди да поставам темел а тие сепак да пропаднат разурнати во прав? 2. Зар не сум видел простаци со дворски манири како губат се` па згора на тоа и во долг цапаат, алчни што едноставен вкус не може да ги смири па сиот свој живот по туѓите височини зјапаат? 3. Не, дај ми да се прикрепам на срцето твое, земи ме како подарок скромен, без сметка, без лукавост и без задни намери скроен, взаемно давање да сме, како една клетка. 4. А ако за нашата врска озборување се крене кодош нека е сонетов и се`тргнало од мене. =================== А ова е оригиналот:   Sonnet 125   Were’t ought to me I bore the canopy, With my extern the outward honoring, Or laid great bases for eternity, Which prove more short than waste or ruining? Have I not seen dwellers on form and favor Lose all and more by paying too much rent, For compound sweet forgoing simple savor, Pitiful thrivers, in their gazing spent? No, let me be obsequious in thy heart, And take thou my oblation, poor but free, Which is not mixed with seconds, knows no art, But mutual render, only me for thee. Hence, thou suborned informer! A true soul When most impeached stands least in thy control. ========
Сите 154 Шекспирови сонети на б`лгарски, во препев на Владимир Свинтила, можете да ги читате на овие линкови: 
http://online-books.freeforumonline.com/forum-f8/topic-t21.htm   http://chitanka.info/lib/text/2833  
Категория: Поезия
Прочетен: 244 Коментари: 0 Гласове: 1
Последна промяна: 08.11.2010 23:13
  Ова е мој препев на Шекспировиот сонет бр.124 1. Ако мојата љубов беше дете на профитна база таа како копиле на Фортуната, без татко ќе беше, на милост на Времето или на неговата омраза, китка со китки во букет или фрлен плевел грешен. 2. Не, таа далеку од случај беше изградена, и во смешна помпа раскош не ја одликува, ниту на закрепостеноста и` е предадена, како што времево со искушение повикува. 3. Таа не се потпира на минливоста на политиката и на нејзините изнајмени и краткотрајни ефекти; туку таа сама осамена на одважноста е сликата, расте без туѓа потпора па затоа и е без дефекти. 4. За ова сведочат будалите на ова време и простор кои умреа од доблест или живеат заради злостор. =================== А ова е оригиналот: Sonnet 124 If my dear love were but the child of state, It might for Fortune’s bastard be unfathered, As subject to time’s love or to time’s hate, Weeds among weeds, or flow’rs with flowers gathered. No, it was builded far from accident; It suffers not in smiling pomp, nor falls Under the blow of thrallиd discontent, Whereto th’ inviting time our fashion calls. It fears not policy, that heretic, Which works on leases of short numb’red hours. But all alone stands hugely politic, That it nor grows with heat nor drowns with showers. To this I witness call the fools of time, Which die for goodness, who have lived for crime. =========== Сите 154 Шекспирови сонети на б`лгарски, во препев на Владимир Свинтила, можете да ги читате на овие линкови: 
http://online-books.freeforumonline.com/forum-f8/topic-t21.htm
http://chitanka.info/lib/text/2833
Категория: Поезия
Прочетен: 216 Коментари: 0 Гласове: 0
  Ова е мој препев на Шекспировиот сонет бр.123 1. Не, Време, не ќе се пофалиш дека сум сменет: пирамидите што ги издигнаа со обновена сила, на овој свет не се ни ново ниту чудно за мене - тие сал нова облека се на глетка што веќе била; 2. Краток е нашиот живот и на восхит сме слуги, за се` што ти ни го подметнуваш иако е старо; примаме со желба да сме новородени и други иако некој друг на тоа веќе му го извадил ќарот. 3. Од твоите регистри и од тебе страв не ме ежи, на сегашноста и на минатото не им се чудам; бидејќи и твоите записи и се` околу што лежи си го направило во непрестана итаница луда. 4. Овој мој завет ко бајрак довек ќе го носам наспроти тебе и твојата уништувачка коса.   =================== А ова е оригиналот:   Sonnet 123   No! Time, thou shalt not boast that I do change. Thy pyramids built up with newer might To me are nothing novel, nothing strange; They are but dressings of a former sight. Our dates are brief, and therefore we admire What thou dost foist upon us that is old, And rather make them born to our desire Than think that we before have heard them told. Thy registers and thee I both defy, Not wond’ring at the present nor the past; For thy recуrds and what we see doth lie, Made more or less by thy continual haste. This I do vow and this shall ever be: I will be true, despite thy scythe and thee. ========= Сите 154 Шекспирови сонети на б`лгарски, во препев на Владимир Свинтила, можете да ги читате на овие линкови: 
http://online-books.freeforumonline.com/forum-f8/topic-t21.htm
http://chitanka.info/lib/text/2833
Категория: Поезия
Прочетен: 559 Коментари: 0 Гласове: 0
  Ова е мој препев на Шекспировиот сонет бр.122 1. Нотесот твој, твојот подарок, во умот ми е, неизбришливи сеќавања се во таа течност, повредни се од хартиениот запис што гние, посилни од секој датум, ко самата вечност. 2. Додека мозокот и срцето ми ги храни здивот секој од нив тебе од косачот-заборав те чува; и додека природниот закон ќе им дава живот записот за тебе е заштитен од немост глува. 3. Во однос на мојот мозок, тој нотес беше мал, а твојата љубов зарем на рабуш да се длаби? Затоа бев уверен дека нема да ни биде жал мојот мозок да е нотес во кој ти сам се заби. 4. За да имам потсетник што кон тебе ќе зрачи ја избрав незаборавноста ко најдобар начин. =================== А ова е оригиналот: Sonnet 122 Thy gift, thy tables, are within my brain Full charactered with lasting memory, Which shall above that idle rank remain Beyond all date, ev’n to eternity; Or at the least, so long as brain and heart Have faculty by nature to subsist; Till each to razed oblivion yield his part Of thee, thy record never can be missed. That poor retention could not so much hold, Nor need I tallies thy dear love to score; Therefore to give them from me was I bold, To trust those tables that receive thee more; To keep an adjunct to remember thee Were to import forgetfulness in me. ========= Сите 154 Шекспирови сонети на б`лгарски, во препев на Владимир Свинтила, можете да ги читате на овие линкови: 
http://online-books.freeforumonline.com/forum-f8/topic-t21.htm
http://chitanka.info/lib/text/2833
Категория: Поезия
Прочетен: 317 Коментари: 0 Гласове: 1
    Ова е мој препев на Шекспировиот сонет бр.84 1. Кој кажува најмногу а може и повеќе да каже од богатава награда која си ти сам, спастрен, во чии граници е заѕидан потенцијал снажен од кој примерок ист како тебе може да расте. 2. Неплодната сиромаштија на нечие перо може темата своја да ја остави без пофалба да виси а оној кој за тебе пишува доволно ќе е сложен и сал да го каже она твое што навистина ти си. 3. Нека го копира она што е како писмо свето, да не расипе тоа што природата направила, и таквата реплика ќе го прослави во светот како измислувач на најписателски правила. 4. Од врвот на твојата прекрасност фрлај ни мана за пофалбите наши за тебе достојни да станат. =================== А ова е оригиналот:   Sonnet 84   Who is it that says most, which can say more Than this rich praise, that you alone are you— In whose conf’ne immurиd is the store Which should example where your equal grew? Lean penury within that pen doth dwell That to his subject lends not some small glory. But he that writes of you, if he can tell That you are you, so dignifies his story. Let him but copy what in you is writ, Not making worse what nature made so clear, And such a counterpart shall fame his wit, Making his style admired everywhere. You to your beauteous blessings add a curse, Being fond on praise, which makes your praises worse. =========== Сите 154 Шекспирови сонети на б`лгарски, во препев на Владимир Свинтила, можете да ги читате на овие линкови: 
http://online-books.freeforumonline.com/forum-f8/topic-t21.htm
http://chitanka.info/lib/text/2833
Категория: Поезия
Прочетен: 249 Коментари: 0 Гласове: 1
Последна промяна: 07.11.2010 19:09
  Ова е мој препев на Шекспировиот сонет бр.121 1. Кога таков не си а ко за таков ти даваат прекор, подобро подлец биди одошто таков да те бројат; ќефот на доблеста не се препиња од свој чекор туку од злобноста што за нас другите ја кројат. 2. Зошто лажливи и прељубнички очи други намигнуваат на мојата похотно скроена крв? Зошто тие што на злото се шпиуни и слуги за слабо го бројат она кое на доброто е врв? 3. Не, тој сум што сум и оние на кои сум им мета како мои нивните гревови ми ги припишуваат; јас ќе бидам искрен иако тие интриги плетат, тие лаги од чест моите дела не ги лишуваат. 4. Ако се`во светов според нивното се остварува тогаш сиот свет е лош и лошотилакот царува. =================== А ова е оригиналот: Sonnet 121 ‘Tis better to be vile than vile esteemed, When not to be receives reproach of being, And the just pleasure lost which is so deemed Not by our feeling but by others’ seeing. For why should others’ false adulterate eyes Give salutation to my sportive blood? Or on my frailties why are frailer spies, Which in their wills count bad what I think good? No, I am that I am, and they that level At my abuses reckon up their own; I may be straight, though they themselves be bevel. By their rank thoughts my deeds must not be shown, Unless this general evil they maintain: All men are bad, and in their badness reign. ======== Сите 154 Шекспирови сонети на б`лгарски, во препев на Владимир Свинтила, можете да ги читате на овие линкови: 
http://online-books.freeforumonline.com/forum-f8/topic-t21.htm
http://chitanka.info/lib/text/2833
Категория: Поезия
Прочетен: 400 Коментари: 1 Гласове: 1
Последна промяна: 08.11.2010 14:24
    Ова е мој препев на Шекспировиот сонет бр.120 1. Голема беше тагата што в срце ми се всели, порано, кога ти со мене беше сурова еднаш; но сега, треба ли да покажам живци од челик и за гревот мој пред тебе глава да не сведнам? 2. Ако ти за мојата необѕирност беше потресена како јас за твојата, ти си осетила мака тешка и мене, тиранинот, можност не ми е принесена да ценам дали беше поголема твојата грешка. 3. О, онаа наша ноќ на јадови сеќавање повлекува, колку сурово и длабоко тагата душата ни ја гори, па нежност ти нудам како мелем што те лекува, исто брзо како кога ти порано така за мене стори. 4. Твојата нежност со мојава сега се компензира и така нашите обострани гревови ќе се смират. =================== А ова е оригиналот:   Sonnet 120   That you were once unkind befriends me now, And for that sorrow which I then did feel Needs must I under my transgression bow, Unless my nerves were brass or hammered steel. For if you were by my unkindness shaken, As I by yours, you’ve passed a hell of time, And I, a tyrant, have no leisure taken To weigh how once I suffered in your crime. O that our night of woe might have rememb’red My deepest sense, how hard true sorrow hits, And soon to you as you to me then tendered The humble salve which wounded bosoms fits! But that your trespass now becomes a fee; Mine ransoms yours, and yours must ransom me. ========== Сите 154 Шекспирови сонети на б`лгарски, во препев на Владимир Свинтила, можете да ги читате на овие линкови: 
http://online-books.freeforumonline.com/forum-f8/topic-t21.htm
http://chitanka.info/lib/text/2833
Категория: Поезия
Прочетен: 367 Коментари: 0 Гласове: 1
Последна промяна: 07.11.2010 02:12
    Ова е мој препев на Шекспировиот сонет бр.119 1. Напивка од солзи на сирени пиев како слепец, дестилирани во реторта позагадена од пекол, страв врз надеж и надеж врз страв си лепев загубен сиот кога до победа бев сал на чекор. 2. Какви бедни грешки во моето срце се затекоа додека оно благословено себе си се сметаше! Колку пати моите очи од своите дупки истекоа во замајаност со која лудата треска ме леташе! 3. О, секое зло за добро, таа вистина ме слади, до тоа што е добро дури преку злото стигнав; и разурнатата љубов, откако наново се гради, никна поубава отпорано и поцврста се дигна. 4. Од тие лутања кај тебе се вратив, иако со прекор, ама издржливоста ми е со тројно зголемен чекор. =================== А ова е оригиналот:   Sonnet 119   What potions have I drunk of siren tears, Distilled from limbecks foul as hell within, Applying fears to hopes, and hopes to fears, Still losing when I saw myself to win! What wretched errors hath my heart committed, Whilst it hath thought itself so blessиd never! How have mine eyes out of their spheres been fitted In the distraction of this madding fever! O benefit of ill, now I find true That better is by evil still made better; And ruined love when it is built anew Grows fairer than at first, more strong, far greater. So I return rebuked to my content, And gain by ills thrice more than I have spent. ===== Сите 154 Шекспирови сонети на б`лгарски, во препев на Владимир Свинтила, можете да ги читате на овие линкови: 
http://online-books.freeforumonline.com/forum-f8/topic-t21.htm
http://chitanka.info/lib/text/2833  
Категория: Поезия
Прочетен: 254 Коментари: 0 Гласове: 1
Последна промяна: 06.11.2010 20:23
  Ова е мој препев на Шекспировиот сонет бр.118 1. Како што за да си го направиме појак апетитот оцет во храната мешаме и непцата ги дразниме така и против болест идна во шуруп ни е штитот па иако недојдена, ние со горчила ќе ја казниме. 2. Токму така на моето сладострастие без насит во исхраната со лут пинџур му додавав шмек и уморен од среќа, ѓоа десерт наоѓав кај гнаси, за демек така да бидам кон болеста на штрек. 3. Врз лукавата љубовна политика за превентива болестите кои ги немаше сами се накалемија но таа, медицински верзирана, во здравје плива, кое, од премногу арно, за лекување го спремија. 4. За лековите научив важна лекција на начин долен: ме разболеа заради страв од тебе да бидам болен.     =================== А ова е оригиналот:   Sonnet 118   Like as to make our appetites more keen With eager compounds we our palate urge; As, to prevent our maladies unseen, We sicken to shun sickness when we purge; Ev’n so, being full of your ne’er-cloying sweetness, To bitter sauces did I frame my feeding; And, sick of welfare, found a kind of meetness To be diseased ere that there was true needing. Thus policy in love, t’ anticipate The ills that were not, grew to faults assured, And brought to medicine a healthful state Which, rank of goodness, would by ill be cured; But thence I learn, and find the lesson true, Drugs poison him that so fell sick of you. ========== Сите 154 Шекспирови сонети на б`лгарски, во препев на Владимир Свинтила, можете да ги читате на овие линкови: 
http://online-books.freeforumonline.com/forum-f8/topic-t21.htm
http://chitanka.info/lib/text/2833
Категория: Поезия
Прочетен: 260 Коментари: 0 Гласове: 0
  Ова е мој препев на Шекспировиот сонет бр.117 1. Обвини ме: немарен бев во неизмерна доза кога за твоите заслуги требаше да се даде, заборавав на милата ти љубов да се одзвам иако со сите емства ме врзуваше одден/наден. 2. Тогаш јас се бев зближил со странци и бараби арчејќи време кое со право требаше да е твое; моите едра ги дигав за секој ветер да ги зграби и така залуден по далечина, од тебе се двоев. 3. Прокнижи ги сите мои грешки како гревови, фер е и законски, нека бидат кривични дела; земи ги на нишан моите попукани шевови но омразата не буди ја за да ти биде стрела. 4. Мојата молба јас ти ја дадов, стави ме на тест, дали пак ќе ја заслужам твојата љубов и чест. =================== А ова е оригиналот:   Sonnet 117   Accuse me thus: that I have scanted all Wherein I should your great deserts repay, Forgot upon your dearest love to call, Whereto all bonds do tie me day by day; That I have frequent been with unknown minds, And giv’n to time your own dear purchased right; That I have hoisted sail to all the winds Which should transport me farthest from your sight. Book both my willfulness and errors down, And on just proof surmise accumulate. Bring me within the level of your frown, But shoot not at me in your wakened hate, Since my appeal says I did strive to prove The constancy and virtue of your love. ============ Сите 154 Шекспирови сонети на б`лгарски, во препев на Владимир Свинтила, можете да ги читате на овие линкови: 
http://online-books.freeforumonline.com/forum-f8/topic-t21.htm
http://chitanka.info/lib/text/2833
Категория: Поезия
Прочетен: 242 Коментари: 0 Гласове: 0
  Ова е мој препев на Шекспировиот сонет бр.115 1. Во неколку мои претходни сонети има лаги како таа дека најсилното веќе сум го сетил; тогашното мое разбирање однемало снаги да знае дека огнот може и посилно да свети. 2. Во милион драми преправки времето прави, свети завети ништи, кралски декрети менува, острото го затапува, светата убавина ја штави , па и умот мој со нови премисли го преженува. 3. О, можев ли, исплашен од тиранинот време, тогаш да не речам `Најсилно те љубам сега`, да и`се озабам на несигурноста бев спремен, сегашноста ја крунисав а остатокот нека бега. 4. Љубовта засекогаш е бебе и нема таков настан во кој вечните бебиња би престанувале да растат. =================== А ова е оригиналот:   Sonnet 115   Those lines that I before have writ do lie, Ev’n those that said I could not love you dearer. Yet then my judgment knew no reason why My most full flame should afterwards burn clearer. But reck’ning time, whose millioned accidents Creep in ’twixt vows, and change decrees of kings, Tan sacred beauty, blunt the sharp’st intents, Divert strong minds to the course of alt’ring things. Alas, why, fearing of time’s tyranny, Might I not then say, “Now I love you best,” When I was certain o’er incertainty, Crowning the present, doubting of the rest? Love is a babe; then might I not say so, To give full growth to that which still doth grow? ========== Сите 154 Шекспирови сонети на б`лгарски, во препев на Владимир Свинтила, можете да ги читате на овие линкови: 
http://online-books.freeforumonline.com/forum-f8/topic-t21.htm
http://chitanka.info/lib/text/2833
Категория: Поезия
Прочетен: 274 Коментари: 0 Гласове: 0
<<  <  1 2 3 4 5  >  >>
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 562922
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502