Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
моите песни - земјотресни :-)
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия
Прочетен: 562560 Постинги: 749 Коментари: 120
Постинги в блога от Декември, 2012 г.
2  >  >>
Со мојов препев на песната “ Преминување на Каналот“ од американската поетеса Силвија Плат, на читателите на блогов им ја честитам Новата Година и им пожелувам да се живи, здрави и весели image
*********
1
Сред бура, на палубата, сирени на ветерот мјаукаат
но за удари, навалања и затрес нашиот брод е туп;
галопирачки, темни како гнев, брановите се сукаат
да го скршат јуришниот продор на бродскиот труп.
Цврсто фатени за ограда, мижуркаме смело напред,
се прашаме ќе дојде ли часот таа сила зла да запре;
2
но потоа, чесно признаваме и секој од нас занемува:
од јуриш во јуриш, својот бес морето го зголемува.
Долу, лулани во пустошна мачнина патниците лежат,
ги полнат легените како хор од блујава какафонија;
некои, со црни претчувства и надежи за ава свежа,
чекорат меѓу багажот маскирајќи ја нивната агонија.
3
Далеку од таа пресна смрдеа нам телата ни ѕемнат
а сепак се восхитуваме што природата има грижа:
со мразни удари на ветерот кои јуришно се нижат,
таа проверува дали бродската опрема ни е спремна,
без ангелска заштита за нас во тој ракетирачки тек,
таа подбивливо испитува дали храбро сме на штрек.
4
По сонце ќе сме пловеле, песната морнарска вели,
во вода блескава со паунски бои, под галеби бели;
шипки, за нашиот замин времето обратно се смени,
уште одрано небото скисна и стана облачна урда,
нашето поаѓање го поздравија само мрачните стени,
злокобниот ден едвај мижурка со светлосна фурда.
5
Сега, со нашиот ѓоа-хероизам зарот си прави ќеф
оти нема човек што би го контролирал овој смут;
и понизноста и гордоста фалираа, нема веќе блеф,
пред бесот залуден е било каков одбранбен труд
па дури ни господата немаат приватност и спокој:
и нивната болест шетка изложена на јавното око.
6
Нема време за наша лична среќа, за горделив акт,
обврска и крв нѐ тера да исполнуваме нем пакт;
без разлика на сталеж, сите мора да се дружиме,
можеби загриженоста многу не ќе помогне тука
ама нашата помош засега мораме да ја пружиме -
му ја држиме главата на човекот кој блуе и плука.
7
На крај, белјата мина, ене зелен брег и куќни стреи,
спасот стигна и на своето име секој му се враќа;
пристаништето ќе ги помни нашите кратки епопеи
како храбри дела во кои се помагавме како браќа:
го мкнеме нашиот багаж дури ѕвонат тракатанци -
по излезната рампа сега чекориме покрај странци.
******************
Еве го оригиналот:
Channel Crossing
1
On storm-struck deck, wind sirens caterwaul;
With each tilt, shock and shudder, our blunt ship
Cleaves forward into fury; dark as anger,
Waves wallop, assaulting the stubborn hull.
Flayed by spray, we take the challenge up,
Grip the rail, squint ahead, and wonder how much longer
2
Such force can last; but beyond, the neutral view
Shows, rank on rank, the hungry seas advancing.
Below, rocked havoc-sick, voyagers lie
Retching in bright orange basins; a refugee
Sprawls, hunched in black, among baggage, wincing
Under the strict mask of his agony.
3
Far from the sweet stench of that perilous air
In which our comrades are betrayed, we freeze
And marvel at the smashing nonchalance
Of nature : what better way to test taut fiber
Than against this onslaught, these casual blasts of ice
That wrestle with us like angels; the mere chance
4
Of making harbor through this racketing flux
Taunts us to valor. Blue sailors sang that our journey
Would be full of sun, white gulls, and water drenched
With radiance, peacock-colored; instead, bleak rocks
Jutted early to mark our going, while sky
Curded over with clouds and chalk cliffs blanched
5
In sullen light of the inauspicious day.
Now, free, by hazard’s quirk, from the common ill
Knocking our brothers down, we strike a stance
Most mock-heroic, to cloak our waking awe
At this rare rumpus which no man can control :
Meek and proud both fall; stark violence
6
Lays all walls waste; private estates are torn,
Ransacked in the public eye. We forsake
Our lone luck now, compelled by bond, by blood,
To keep some unsaid pact; perhaps concern
Is helpless here, quite extra, yet we must make
The gesture, bend and hold the prone man’s head.
7
And so we sail toward cities, streets and homes
Of other men, where statues celebrate
Brave acts played out in peace, in war; all dangers
End : green shores appear; we assume our names,
Our luggage, as docks halt our brief epic; no debt
Survives arrival; we walk the plank with strangers.
******************************************************
image
Категория: Поезия
Прочетен: 426 Коментари: 0 Гласове: 0
Ова е мој препев на сонетот “Мртвакот“ од американската поетеса Силвија Плат.
1
Во елипсните котелци на сончевото темпо кружи,
залегнат во шубара од глина ко во одежда света,
мртвакот не го боли дал`љубов ил`војна ќе пружи,
заспал во комотна матка на искривената планета.
2
Нема да се најдат духовни Цезари кај тие мртви,
за гордо патриотско царство ним баш им дреме;
кога креветот на светот ќе го наполнат со жртви,
едино им е важно да се заборави нивното време.
3
Обвиткани со пријатна глина и во длабока лулка,
тие лакташки коски не ќе се разбудат без гревот
кога во зората на судниот ден труба ќе ги викне:
ќе лежат тие во џиновскиот сон на скапана булка,
Бог е строг и за нив ангелите ќе го запрат певот,
во конечениот распад од нив ништо не ќе никне.

 

**********************
Ова е оригиналот:
The Dead
by Sylvia Plath

Revolving in oval loops of solar speed,
Couched in cauls of clay as in holy robes,
Dead men render love and war no heed,
Lulled in the ample womb of the full-tilt globe.

No spiritual Caesars are these dead;
They want no proud paternal kingdom come;
And when at last they blunder into bed
World-wrecked, they seek only oblivion.

Rolled round with goodly loam and cradled deep,
These bone shanks will not wake immaculate
To trumpet-toppling dawn of doomstruck day :

They loll forever in colossal sleep;
Nor can God’s stern, shocked angels cry them up
From their fond, final, infamous decay.
***********************************************************
image

Категория: Поезия
Прочетен: 474 Коментари: 0 Гласове: 1
 Ова е мој препев на сонетот “Пепелашка“ од американската поетеса Силвија Плат. 1
На момата со чевли црвени принцот ѝ се поклонува,
со зелените очи и таа му возвраќа со својот восхит,
нејзината коса е сребрен пожар кој мило одѕвонува
додека рондото подзабавува за да се смени молски;
2
сега устремените виолини почнуваат нови акорди,
во холот на стаклената палата тие се мост свивлив,
таму, како лизгачи на мраз, гостите танцуваат горди,
се сладат со својот занес кој како вино им е пивлив.
3
На лилјаковиот ѕид на розови свеќи лулеат пламни,
во милион блесоци ги умножува високиот џамлак;
и дури двојките заитани ги следат ритмите дамни
запре партнерката на принцот, ко да ја удри дамла:
4
го слушна таа, покрај музика и неговиот мил глас,
предупредувачкото отчукување на полноќниот час.
************************

 

Ова е оригиналот:

Cinderella
by Sylvia Plath

The prince leans to the girl in scarlet heels,
Her green eyes slant, hair flaring in a fan
Of silver as the rondo slows; now reels
Begin on tilted violins to span

The whole revolving tall glass palace hall
Where guests slide gliding into light like wine;
Rose candles flicker on the lilac wall
Reflecting in a million flagons’ shine,

And glided couples all in whirling trance
Follow holiday revel begun long since,
Until near twelve the strange girl all at once
Guilt-stricken halts, pales, clings to the prince

As amid the hectic music and cocktail talk
She hears the caustic ticking of the clock.
******************************************************
приказната:
********************************************************************
image

Категория: Поезия
Прочетен: 1275 Коментари: 0 Гласове: 0
25.12.2012 19:41 - Сонет за Ева
Ова е мој препев на “Сонет за Ева“ од американската поетеса Силвија Плат.
1
Да речеме дека череп си скршила и тоа не било грев,
дека исто е како на саат да си му парчосала рамења:
коската се дроби во челичните дланки на твојот ќеф
и ти го набљудуваш ломот од метал и ретки камења.
2
Тоа била жена: вградени се нејните љубови и итрини
во ломни запци и тркала на мутава геометриска лажа,
бесмислени механички каприци изложени во витрини,
и испразни спирали на жаргон кој сеуште не е кажан.
3
Нема маж ниту полубог кој до толку да е спремен
да ги спои парченцата рѓосаните мечти за по дома,
колцата оштрбени лимени клишиња за убаво време,
крпени идеали и политичари во соодветна арома.
4
Будалестата птица потскокнува и пијано се навала,
во лудачките тринаесетки црцорење ќе предавала.

 

*********************
Еве го оригиналот:
Sonnet : To Eva
All right, let’s say you could take a skull and break it
The way you’d crack a clock; you’d crush the bone
Between steel palms of inclination, take it,
Observing the wreck of metal and rare stone.

This was a woman : her loves and stratagems
Betrayed in mute geometry of broken
Cogs and disks, inane mechanic whims,
And idle coils of jargon yet unspoken.

Not man nor demigod could put together
The scraps of rusted reverie, the wheels
Of notched tin platitudes concerning weather,
Perfume, politics, and fixed ideals.

The idiot bird leaps up and drunken leans
To chirp the hour in lunatic thirteens.
********************************************************
image

Категория: Поезия
Прочетен: 495 Коментари: 0 Гласове: 0
Ова е мој препев на “Сонет за Времето“ од американската поетеса Силвија Плат.
1
Денес ние мрдаме во саати накитени со жад
кои нашите години ги бележат со тик-такот;
иако во челично авто ни доаѓа смртниот пад,
ги фалиме дните во неон кои го бркаа мракот.
2
Но надвор од ѓаволскиот челик на оваа зграда
среде пластифицирано застаклениот град,
можам да го чујам осамениот ветер како блада,
цимоли во олукот и в уво ми внесува јад.
3
Тој плаче за девојка оставена маслинки да бере,
тажи по бокалот за кралски здравици кренат,
рони солзи дури и за легендарно змејско ѕвере -
за сѐ живо тага собрал, од просјак до мецена.
4
Времето е машина и на железни шипки езди
додека занавек млеко молзе од сите ѕвезди.
************ Ова е оригиналот:

Sonnet: To Time by Sylvia Plath
Today we move in jade and cease with garnet
Amid the ticking jeweled clocks that mark
Our years. Death comes in a casual steel car, yet
We vaunt our days in neon and scorn the dark.

 

But outside the diabolic steel of this
Most plastic-windowed city, I can hear
The lone wind raving in the gutter, his
Voice crying exclusion in my ear.

So cry for the pagan girl left picking olives
Beside a sunblue sea, and mourn the flagon
Raised to toast a thousand kings, for all gives
Sorrow; weep for the legendary dragon.

Time is a great machine of iron bars
That drains eternally the milk of stars.
*******************************************************
image

Категория: Поезия
Прочетен: 472 Коментари: 0 Гласове: 2
Ова е мој препев на сонетот “Априлска серенада“ од американската поетеса Силвија Плат.
1
Му богослужиме на светов со акварели кои течат
во стаклена пагода на велови од зеленило крената
каде дијаманти блажени химни во крвта ни ѕвечат
и сокот спирално чекори во минарето на вената.
2
Побожни врапчиња џивкаат жаргонски мадригали
за во белите мугри и мечтателите да фанат место
дур`лалиња се клањаат како колегиум кардинали
пред совршената сончевина на папскиот престол.
3
Кокиче ме покрсти, во таа ѕвездена пена ме пикна
каде на розеизрезбаните ноџиња гулабот се крева
и, дур`како соломонски метафори нарциси никнат,
мојата љубов и јас заминуваме овенчани со трева.
4
Пак се заќорив, ме подлажа мојот мечтателен ум,
дека некако сум помлада одошто навистина сум.
*******

 

Еве го оригиналот:

April Aubade
by Sylvia Plath

Worship this world of watercolor mood
in glass pagodas hung with veils of green
where diamonds jangle hymns within the blood
and sap ascends the steeple of the vein.

A saintly sparrow jargons madrigals
to waken dreamers in the milky dawn,
while tulips bow like a college of cardinals
before that papal paragon, the sun.

Christened in a spindrift of snowdrop stars,
where on pink-fluted feet the pigeons pass
and jonquils sprout like solomon’s metaphors,
my love and I go garlanded with grass.

Again we are deluded and infer
that somehow we are younger than we were.
********************************************************
image

Категория: Поезия
Прочетен: 509 Коментари: 0 Гласове: 0
Ова е мој препев на сонетот “Панахида за Шегаџијата“ од американската поетеса Силвија Плат.
1
Честопати среде бакнеж со јазик-бургија
наидуваат безбожни стимули да се кашла;
напати, од амвонот на храмска литургија
ѓаволот суфлирал па таа кон смеа зашла.
2
Зад привидната церемонија за вашата тага
ѕирка бурлескен инстикт на сласна чварка;
вие не ја менувате девизата што ви е драга
ама Животот е измама и заштитена марка.
3
Од комичната случајност на раѓањето твое
до финалната гротеска дека не си веќе жив,
произлегува дека Тој за богохулие е скроен
па шири весела зараза со секој негов здив.
4
Така мора да глумиме луѓе со стегнати врвци
и да го толерираме хуморот на нашите црвци.
*********
Еве го оригиналот:

 

Dirge for a Joker

by Sylvia Plath

Always in the middle of a kiss
Came the profane stimulus to cough;
Always from the pulpit during service
Leaned the devil prompting you to laugh.

Behind mock-ceremony of your grief
Lurked the burlesque instinct of the ham;
You never altered your amused belief
That life was a mere monumental sham.

From the comic accident of birth
To the final grotesque joke of death
Your malady of sacrilegious mirth
Spread gay contagion with each clever breath.

Now you must play the straight man for a term
And tolerate the humor of the worm.
**************************************************************
image

Категория: Поезия
Прочетен: 1070 Коментари: 0 Гласове: 0
16.12.2012 00:50 - Женски автор
  Ова е мој препев на сонетот “Женски автор“ на американската поетеса Силвија Плат.
1
По цел ден таа игра шах со коските на светот:
и дур`надвор сплискува дожд како од црево,
таа навитлирана залегнува на перниче ветво
и повремено грицка од бонбоната на гревот.
2
Фина, розе-цицлеста и женствена, таа се фрцка
во чоколадни фантазии низ соби со розе-тапети
каде креденецот шепоти клетви додека крцка
а ружата во саксија со бесмртните пупки цвети.
3
Црвени џиџалиња на нејните прсти бледо сјаат
и крв разнесуваат низ ракописите бројни;
за мирисот, сладникав и гаден, размислува таа,
што во нечиј гроб го реат гардении гнојни.
4
Загубена во префинети метафори што ја мачат
таа врти грб на децата кои на улицата плачат.
**********
Еве го оригиналот:
Female Author

 

All day she plays at chess with the bones of the world:
Favored (while suddenly the rains begin
Beyond the window) she lies on cushions curled
And nibbles an occasional bonbon of sin.

Prim, pink-breasted, feminine, she nurses
Chocolate fancies in rose-papered rooms
Where polished higboys whisper creaking curses
And hothouse roses shed immortal blooms.

The garnets on her fingers twinkle quick
And blood reflects across the manuscript;
She muses on the odor, sweet and sick,
Of festering gardenias in a crypt,

And lost in subtle metaphor, retreats
From gray child faces crying in the streets.
***********************************************
image
Cute female author with vintage typewriter writing something

Категория: Поезия
Прочетен: 535 Коментари: 0 Гласове: 1
Последна промяна: 16.12.2012 00:51
Ова е мој препев на песната “Поарно воскресение“ од американската поетеса Силвија Плат.
 

 

1
Затапена, без зборови, без солзи или јадеж,
со скаменетото срце во мене се мачам,
премногу се вкочанило за страв или надеж -
како и да свртиш, јас осамена квачам.
2
Го кревам погледот но од тага не ми е чист,
вечните ридови јас не можам да ги видам;
животов ми е скинат како на паднатиот лист -
о, Боже, оживеј ме за пак човек да бидам.
****
Еве го оригиналот:
A Better Resurrection

by Sylvia Plath

I have no wit, I have no words, no tears;
My heart within me like a stone
Is numbed too much for hopes or fears;
Look right, look left, I dwell alone;
A lift mine eyes, but dimmed with grief
No everlasting hills I see;
My life is like the falling leaf;
O Jesus, quicken me.
*******
Еве еден неримуван и во однос на поентата сосема погрешен превод.
ПОДОБРО ВОСКРЕСНУВАЊЕ – СИЛВИЈА ПЛАТ
Немам мудрост, немам ни зборови, ни солзи;
Срцево во мене е како камен
Зар му е забрането и да се надева или плаши;
Погледни десно, погледни лево, се превиткувам осамена;
Моиве очи се отворени, но замаглени од тага
Ни вечните ридови не ги гледам;
Животов ми е како паднат лист;
Исусе, докрајчи ме.
Препев од англиски: Љупчо Петрески
****************************
image

Категория: Поезия
Прочетен: 520 Коментари: 0 Гласове: 0
Последна промяна: 15.12.2012 18:40
15.12.2012 13:55 - Силвија Плат
Ова е мој препев на песната “Циркус во Трите Прстени на Толкин“ од американската поетеса Силвија Плат
1
Во циркускиот шатор на ураганскиот вител
создаден од господот во пијаничишна треска,
моето ексцентрично срце пак не си е со сите,
експлодира и шампањски дожд по небо црта,
парчиња негови ко ветроказни петли се вртат
додека публиката од сите ангели ракоплеска.
2
Бестрашна сум како смрт и грациозна дама,
навлегувам во кафезот што е лавовска јама:
розата на ризикот блескоти во мојата коса,
пукам со камшик кој навестува болна згода,
за заштита на ранливоста и стол си носам -
дур`апежот на љубовта почнува да ме глода.
3
Подбивлив како Мефистофел, во смеа капен,
со маски магични по лице што му се шеткаат,
мојот ѓавол на прокобата се ниша на трапез
а крилести зајаци околу колената му леткаат,
додека ѓаволски лесно, без потреба за почин,
го снемува во чадот што ги исушува мојте очи.

 

Еве го оригиналот:
Circus in Three Rings
By
Sylvia Plath

In the circus tent of a hurricane
designed by a drunken god
my extravagant heart blows up again
in a rampage of champagne-colored rain
and the fragments whir like a weather vane
while the angels all applaud.

Daring as death and debonair
I invade my lion’s den;
a rose of jeopardy flames in my hair
yet I flourish my whip with a fatal flair
defending my perilous wounds with a chair
while the gnawings of love begin.

Mocking as Mephistopheles,
eclipsed by magician’s disguise,
my demon of doom tilts on a trapeze,
winged rabbits revolving about his knees,
only to vanish with devilish ease
in a smoke that sears my eyes.
****************************************************************

image 
Категория: Поезия
Прочетен: 423 Коментари: 0 Гласове: 0
05.12.2012 16:59 - Дим да ме нема
 1 Од целиот универзум загатките ти кај тебе ги собра,
во твоите очи они се касапска прокрустова постела;
јас сум само дим, глув гостин и беззаба машка кобра
кој се извива танцувајќи за грев да си ми простела.

 

2
“Неправилно совршени форми“- задачата не ја решив,
на крајот исчезнувам ко блујаница низ твојот нужник,
без траг да оставам од семките на двете мои цреши,
без прав сведок дека ти се изнајава на мојот плужник.

******

********

Категория: Поезия
Прочетен: 490 Коментари: 0 Гласове: 0
Последна промяна: 05.12.2012 17:02
 1 Поетите денес без ритам и рими песни творат,
типката ЕНТЕР за 
кршење на прозата им е алат,
нивните стихови се ко јуфки од здробена кора,
осакатени се ама нивните автори ич не ги жалат.
2
Напротив, поетите ги рецитираат во
 Цацко-стил,
магарешка интонација смислата ќе ни ја долови;
се намножија толку многу, како 
океанскиот крил,
а се срамат од римите бидејќи биле истополови.
3
На властодршците им се упикуваат долгорочно,
силувањето на поезијата е со академски екстрем;
од разните јазици си се преведуваат реципрочно,
се печатат и се прогласуваат за антологиски крем.
4
А јас, што се трудам да римувам футер со хедер,
среќен сум и да ме спомнат како поетски педер.
image
 

 

Категория: Поезия
Прочетен: 1009 Коментари: 0 Гласове: 0
2  >  >>
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 562560
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502