Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
моите песни - земјотресни :-)
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия
Прочетен: 562561 Постинги: 749 Коментари: 120
Постинги в блога от Март, 2016 г.
 Лаура Бос

Спарување урни

https://laurabosspoet.wordpress.com/poems/

Три седмици пред операција, (дур го токмев станот да не ѝ предизвика мозочен удар на мајка ми како онојпат кога таа првпат го виде), ми текна дека прва работа што ја стори втората сопруга на мојот прв маж по нивната венчавка беше да закупи две места во мавзолеј, за да биле “засекогаш заедно“, (иако, според еврејската религија, јас сеуште сум со него венчана бидејќи се разведовме граѓански ама не и верски).
И си мислев како јас немам гробно место, ни на излезот на Лонг Исланд покрај баба и дедо , ни на блискиот Квинс каде се закопани татко ми и неговите родители и сестри а преостанатата парцела е за мајка ми!
Каква болка за моите деца кога ќе мораат да бараат некое место за да ме закопаат!
Колку поцивилизирано е да ме кремираат и така да заштедат и време и напори нужни за патувањето до гробиштата во кое светлата на сите коли се вперени кон Лонг Исланд но разладните уреди се веројатно цркнати заради прегреаноста на колите од десет-милји-на- час гробјанската процесија. 
Не, можеби ќе земат парцела поблиску до нивните станови но тоа ќе ги чини многу поскапо!
Да, подобро и поефтино е да ме изгорат и пепелот да им го дадат во убаво изработена урна од сива глина.
Или, можеби од розов емајл со мали трендафилови пупки и со маргаритки ако сакаат пролетен шмек , за да бидат поставени на камин.
Но, чиј камин?
Ќе се потепаат ли моите синови за тоа кој да го земе пепелот?
Ќе се потепаат ли кој да ја задржи таа депресивна урна на својот камин (а ниеден нема камин)!
И како ќе се чувствуваат нивните сопруги да ја имаат нивната свекрва засекогаш паркирана во нивната дневна соба како им ја гледа прашината или неисчистените подови, иако таа постојана тужба против нив никогаш не била домаќинка?
А можеби, на десетгодишнината, мојот љубовник ќе посака да му ја дадат урната!
Та тој е прочуен собирач на картонски кутии, како на пример, оние во кои дошле неговиот видеорекордер или електричниот сушач на коса.
Ќе биде ли мојот пепел причина за борба?
Ќе ме расчеречат ли, па така некој може ќе го има пепелот од моите нозе со нивните запоставени проширени вени.
Или од мојата глава.
Или од цицките.
Мојот помлад син, кој си ја чуваше цуцлата до петтата година, веројатно ќе сака да ги земе моите цицки.
Не, го гледам мојот љубовник со нив.
Тој секогаш им се восхитуваше.
Сега тој може да го има нивниот пепел.
Ми купува прекрасен црн градник од каталогот на Викториа Сикрет и ме сместува во него.
Ме вади од градникот кога ќе се зажелее за мене.
Не, пепелот во градникот е правлива збрка во неговиот стан а тој посветено мрази прашина.
Не, го гледам како го зема мојот пепел, за да ги ослободи обата мои синови а особено нивните жени.
Го гледам како го сместува пепелот во урна иста како онаа што грижливо ја одбрал за неговата мачка Кејт.
Ги гледам нашите близначки урни на неговиот камин.
Пишано ми било да бидам таму, до таа мачка на која додека беше жива толку многу бев алергична.
Го гледам, станал некаков нов љубовник, ме обзема љубомора бидејќи плачно ѝ рече колку многу ме сакал откако неа толку многу ја љубел, тој нов љубовник злобно ги преместува тие две урни врз каминот во спалната соба и таму додека тој фактички ѝ зборува на мачката се потсетува на мене, тој нежно ја гали нејзината урна и ја нарекува Лаура.

MATCHING URNS
I think how three weeks before surgery
I thought (as I cleaned my apartment in case I
Didn’t make it so my mother wouldn’t have a
stroke when she first saw my place) how one of the
first things my first husband’s
second wife did after their marriage was to
get two places in a mausoleum so they would be
“together forever”(though in the traditional Jewish
religion I’m still married to him since we never had
a Jewish divorce—just the usual civil one)

And I think how I don’t have a place to be buried—
no plot way out in Long Island by my grandparents—
No plot nearer in Queens where my father and his parents
and his sisters are buried with only room left for my mother

What a pain for my kids at the time of grieving to
have to find some plot of dirt to dig me into—
How civilized if I am cremated and save them the
time and effort as well as cemetery trip—
lights on all the cars way out to Long Island
but the air conditioners probably off since the
cars are overheating from the ten-mile an hour
funeral procession—No, perhaps a plot closer
to their apartments –but then so costly for them—
Yes, better and cheaper to be burnt up and my
ashes given to them in a tasteful urn in brown clay—
or perhaps pink enamel with little rosebuds with
daisies if they want to spring for it—
to be placed on a mantel

But whose mantel
Will my sons fight over who will get my ashes—
Will the fight be over who has to keep this depressing urn
on their mantel ( neither has a mantel)—
And how will their wives feel to have their mother-in-law
forever parked in their living room seeing the
dust or unvacuumed floors, a constant recrimination to
them—though she was never a housekeeper—

And perhaps my lover of ten years will want the urn—
After all, he is such a collector of cardboard boxes that
his VCR or an electric fan came in—
Will my ashes be fought over—
Will they third me up
So that one might have the ashes of my legs
with their slight varicose veins—or my head—
or breasts—
My younger son who kept his bottle until
he was five probably would get my breasts
No, I see my lover with these—
He always admired them—
Now he can have their ashes—
buy me a pretty black bra from Victoria’s Secret
catalogue and throw it in—take out the bra
when he yearns for me—
No, the ashes on the bra would mess up
his place and he hates all dust with a passion—
No, I see him taking my ashes –to the relief
of both my sons—and especially their wives—

I see him putting my ashes in a matching urn
that he selected so carefully for his cat Kate—
I see our twin urns on his mantel—
My fate to be there next to this cat I was so
allergic to in life—seeing some new lover of his in a jealous
fit after he tearfully tells her how much he loved
me after making love to her, this new lover
spitefully moving these two urns on the
bedroom mantel so that he is actually talking
to the cat when he remembers me—
and tenderly pats her urn and calls her Laura

Категория: Поезия
Прочетен: 951 Коментари: 2 Гласове: 1
Последна промяна: 09.08.2016 20:39
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 562561
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502