Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
моите песни - земјотресни :-)
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия
Прочетен: 562580 Постинги: 749 Коментари: 120
Постинги в блога от Юли, 2012 г.
2 3 4  >  >>
Ова е мој препев на песната “Не поднесувам солзи“ од американскиот поет Чарлс Буковски.

 

1
Стотина бадијалџии загрижени, ене кај се збрале,
околу гуската што залегнала со ногата скршена;
наидува еден чувар, настроен со убиствен залет,
стрела со пиштолот и претставата е завршена.
2
Но не и за жената што истрча од бараката блиска
викајќи дека чуварот нејзиното милениче го уби;
тој само одврати “баци ми го газов, ако ти стиска,
и жали му се на претседателот, тој сите ве љуби“.
3
Жената си плаче а јас солзи ич не поднесувам,
налет нека се и таа и гуската и пиштолот и мажот:
сликарскиот прибор во автото си го внесувам -
одам далеку, копилјаците ми го расипаа пејсажот.

I Cannot Stand Tears

1 there were several hundred fools
2 around the goose who broke her leg
3 trying to decide
4 what to do
5 when the guard walked up
6 and pulled out his cannon
7 and the issue was finished
8 except for a woman
9 who ran out of a hut
10 claiming he’d killed her pet
11 but the guard rubbed his straps
12 and told her
13 kiss my ass,
14 take it to the president;
15 the woman was crying
16 and I cannot stand tears.
17 I folded my canvas
18 and went further down the road:
19 the bastards had ruined
20 my landscape.

Категория: Поезия
Прочетен: 490 Коментари: 0 Гласове: 1
17.07.2012 17:37 - Никој освен ти
Ова е мој превод на песната “Никој освен ти“ од американскиот поет Чарлс Буковски.

 

Никој не може да те спаси освен ти самиот себе.
Повторно и повторно, ти ќе бидеш доведуван во речиси невозможни ситуации. Повторно и повторно тие ќе се обидуваат преку изговори, преку привиди и сила да те натераат да се покориш, да замолчиш и/или тивко во себе да умреш.
Никој не може да те спаси освен ти самиот себе и тоа ќе биде доволно лесно за многу полесно да паднеш, ама немој, немој.
Само гледај ги. Наслушувај ги. Сакаш ли да бидеш таков?
Безлично, безумно суштество без срце?
Сакаш ли да ја искусиш смртта пред смртта?
Никој не може да те спаси освен ти самиот и ти си достоен за спасување.
Ова е војна, не е лесно да се победи ама ако било што е вредно за победа, тоа си ти.
Мисли на тоа. Мисли за своето спасување. На својот дух. На својот стомак. На својот магичен пев и на сопствената убавина. Спаси ги. Не им се придружувај на духоумрените. Храни се со хумор и милост и конечно, ако е потребно, стави се самиот себе на облог во борбата, проколни ги чудата, проколни ја понудената вредност. Само ти можеш да се спасиш самиот себе. Стори го тоа! Стори го тоа!
Тогаш ќе разбереш што точно сега ти зборувам.

nobody but you

nobody can save you but
yourself.
you will be put again and again
into nearly impossible
situations.
they will attempt again and again
through subterfuge, guise and
force
to make you submit, quit and /or die quietly
inside.
nobody can save you but
yourself
and it will be easy enough to fail
so very easily
but don’t, don’t, don’t.
just watch them.
listen to them.
do you want to be like that?
a faceless, mindless, heartless
being?
do you want to experience
death before death?
nobody can save you but
yourself
and you’re worth saving.
it’s a war not easily won
but if anything is worth winning then
this is it.
think about it.
think about saving your self.
your spiritual self.
your gut self.
your singing magical self and
your beautiful self.
save it.
don’t join the dead-in-spirit.
maintain your self
with humor and grace
and finally
if necessary
wager your self as you struggle,
damn the odds, damn
the price.
only you can save your
self.
do it! do it!
then you’ll know exactly what

I am talking about. 
Категория: Поезия
Прочетен: 508 Коментари: 0 Гласове: 0
16.07.2012 13:26 - Храбриот бик
Ова е мој превод на песната “Храбриот бик“ од американскиот поет Чарлс Буковски.

 

Не знаев дека Мексиканците тоа го прават: бикот беше храбар и сега го влечат за опаш мртов по арената, храбриот мртов бик, ама не било кој бик, ова беше посебен бик и за мене посебна лекција… И иако Брамс својата Прва симфонија ја украл од Бетовеновата Деветта, и иако бикот беше мртов, неговата глава и неговите рогови и неговата утроба мртви, тој беше подобар од Брамс, добар како Бетовен и додека излегувавме неговото збрефтање и значење истрајно ме полазуваше по рацете и иако луѓето ме буткаа и ми газеа по нозете, бикот гореше во мене, моја Исусова свеќа, одвлечен за опаш, безработен, бидејќи веќе сторил сѐ, и низ долгите тунели и заканувачки погледи, притиснат од лактови и нозе и очи, јас се молев за Калифорнија и за мртвиот бик во човекот и во мене, и ги стиснав дланките длабоко во џебовите, ја фатив темницата и продолжив да одам.

Brave Bull

1 I did not know
2 that the Mexicans
3 did this:
4 the bull
5 had been brave
6 and now
7 they dragged him
8 dead
9 around the ring
10 by his
11 tail,
12 a brave bull
13 dead,
14 but not just another bull,
15 this was a special
16 bull,
17 and to me
18 a special
19 lesson …
20 and although Brahms
21 stole his First from Beethoven’s
22 9th.
23 and although
24 the bull
25 was dead
26 his head and his horns and
27 his insides dead,
28 he had been better than
29 Brahms,
30
as good as
31
Beethoven,
32 and
33 as we walked out
34 the sound and meaning
35 of him
36 kept crawling up my arms
37 and although people bumped me and
38 stepped on my toes
39 the bull burned within me
40 my candle of
41 jesus,
42 dragged by his tail
43 he had nothing to do
44 having done
it all,
45 and through the long tunnels and minatory glances,
46 the elbows and feet and eyes, I prayed for California,
47 and the dead bull
48 in man
49 and in me,
50 and I clasped my hands
51 deep within my
52 pockets, seized darkness,

53 and moved on. 
Категория: Поезия
Прочетен: 694 Коментари: 0 Гласове: 0
Ова е мој превод на песната “Крајот на кратката афера“ од американскиот поет Чарлс Буковски. Овојпат пробав стоенката. Обично не бива. Ама овојпат се чинеше дека тргна работата…Таа непрестано зборуваше: “О, Боже, имаш убави нозе!“. Сѐ беше тамам додека таа не се одвои од подот и ме гушна со нозете околу појасот. “О, боже, имаш убави нозе!“ Тежеше околу 60 кила и висеше така додека јас работев. Беше токму во мојот климакс кога сетив како болка ми струи долж рбетот. Ја спуштив на каучот и се разодев по собата. Болката остана. “Глеј“, ѝ реков, “ подобро е да си одиш, морам да развијам еден филм во темната комора.“ Се облече и си отиде а јас појдов во кујната по чаша вода. Ја држев полната чаша во левата рака. Болката ми проструи зад ушите и јас ја испуштив чашата која се скрши на подот. Влегов во кадата полна со топла вода и Епсомова сол. Штотуку се испружив кога заѕвони телефонот. Како што се обидував да го исправам грбот, болката се ширеше кон вратот и рацете. Јас се тетеравев наоколу со рацете и се фатив за страниците на кадата и излегов додека удари на зелено и жолто светло ми блескаа во главата. Телефонот упорно ѕвонеше. Ја дигнав слушалката. “ТЕ САКАМ!“ рече таа. “Фала ти!“ реков јас. “Тоа ли е сѐ што имаш да кажеш?“ / “Да.“/ “Јади лајна!“ рече таа и ја спушти слушалката.Одејќи назад во бањата си мислев: љубовта се исушила, дури и побрзо од спермата.

 

the end of a short affair

1 I tried it standing up
2 this time.
3 it doesn’t usually
4 work.
5 this time it seemed
6 to …
7 she kept saying
8 “o my God, you’ve got
9 beautiful legs!”
10 it was all right
11 until she took her feet
12 off the ground
13 and wrapped her legs
14 around my middle.
15 “o my God, you’ve got
16 beautiful legs!”
17 she weighed about 138
18 pounds and hung there as I
19 worked.
20 it was when I climaxed
21 that I felt the pain
22 fly straight up my
23 spine.
24 I dropped her on the
25 couch and walked around
26 the room.
27 the pain remained.
28 “look,” I told her,
29 “you better go. I’ve got
30 to develop some film
31 in my dark room.”
32 she dressed and left
33 and I walked into the
34 kitchen for a glass of
35 water. I got a glass full
36 in my left hand.
37 the pain ran up behind my
38 ears and
39 I dropped the glass
40 which broke on the floor.
41 I got into a tub full of
42 hot water and epsom salts.
43 I just got stretched out
44 when the phone rang.
45 as I tried to straighten
46 my back
47 the pain extended to my
48 neck and arms.
49 I flopped about
50 gripped the sides of the tub
51 got out
52 with shots of green and yellow
53 and red light
54 flashing in my head.
55 the phone kept ringing.
56 I picked it up.
57 “hello?”
58 “I LOVE YOU!” she said.
59 “thanks,” I said.
60 “is that all you’ve got
61 to say?”
62 “yes.”
63 “eat shit!” she said and
64 hung up.
65 love dries up, I thought
66 as I walked back to the
67 bathroom, even faster

68 than sperm. 
Категория: Поезия
Прочетен: 456 Коментари: 0 Гласове: 0
14.07.2012 10:39 - Искуство
  Ова е мој превод на песната “Искуство“ од американскиот поет Чарлс Буковски.

 

Подолу во ходникот живее госпоѓа која слика пеперутки и инсекти и нејзината соба е полна мали статуи, работи со глина. Кога ја посетив, седев на каучот и пиев нешто и забележав дека една статуа ни е свртена со грбот, стоеше загубен, како некој загубен никаквец и јас ја прашав дамата што е работата со него и таа ми рече: “Предниот дел многу невешто го стокмив“./ “Сфаќам, вие немате многу искуство со мажите “, реков и си го испив пијалокот. Таа се насмеа и ми донесе нов пијалак, разговаравме за Кле, за смртта на Камингс, за уметноста, за како да се преживее и така натаму. “Вие би требало подобро да ги познавате мажите“ реков јас. “Знам“, рече таа.“Ви се допаѓам ли?“/ “Секако“, реков јас. Ми донесе нов пијалак. Разговаравме за Езра Паунд, за Ван Гог, за сите тие работи. Таа седна до мене. Се сеќавам дека имаше мали бели мустачиња. Таа ми рече дека изгледам силен и мажјачки. Јас и вратив дека има убави нозе. Разговаравме за Малер. Не помнам кога сум си отишол.
Ја видов повторно по една седмица и таа ме повика да влезам кај неа. “Го средив!“, рече таа. “Кого?“ прашав јас. “Својот човек во аголот!“ одговори таа.

“Убаво!“ реков јас. “Сакаш ли да го видиш?“ праша таа. “Секако!“ реков јас. Таа отиде во аголот и го сврте. Беше навистина дотеран. Боже мој, беше до влакно сличен на МЕНЕ! Тогаш почнав да се смеам и таа се смееше а уметничкото дело стоеше пред нас, многу убав предмет. 


Категория: Поезия
Прочетен: 477 Коментари: 0 Гласове: 0
Последна промяна: 14.07.2012 10:40
Ова е мој превод на песната “Неделите убиваат повеќе луѓе одошто бомбите“ од американскиот поет Чарлс Буковски.

 

Со оглед на околностите од крајот на седмицата, и иако има премногу смог, сѐ е претрупано и полошо одошто испокршени јарболи во бура, не можеш никаде да отидеш а и ако отидеш, таму сите зјапаат низ прозорските стакла или чекаат на вечерата, и без оглед колку и лоша да била (не чашата, вечерата) ќе потрошат повеќе време разговарајќи за неа одошто јадејќи ја. А еве зошто мојата жена ме остави:
бев селаниште и не знаев кога треба да се насмевнам или поточно (и полошо) знаев, ама не се насмевнував во тоа попладне со луѓето кои скокаа во базенот и играа карти и ги гледаа мазно бричените телевизиски комичари во штиркосани бели кошули и убави вратоврски како се подбиваат за тоа што светот им направил,
јас одглумив главоболка и домаќините ми ја дадоа собата на младата девојка (имаше околу 17 години) и, по ѓаволите, јас отползив под нејзините покривки и се правев како да спијам ама секој знаеше дека сум измамник во тесно, ги пробував сите видови трикови – настојував да мислам на Оскар Вајлд зад решетки, ама Вајлд беше мртов; настојував да мислам на Хемингвеј како убива лав или оди по улиците на Париз украсен со своите диви пријатели, курвите онесвестено паѓаа на своите прекрасни колена, ама сѐ што јас работев беше дека се завиткував во нејзините млади покривки а од зглавјето кое го тресеше бурата на моите живци, паднаа врз мене неколку дрангулии – слончиња, стаклени кученца со заводнички погледи, момче и девојка како носат ведро вода, ама ништо од Бах или под диригентската палка на Орманди, и јас конечно се откажав, отидов во клозетот и пробав да се измочам (знаев дека ќе бидам зачепен цела седмица) и тогаш излегов, и мојата жена, читателка на Платон и Е.Е.Камингс, дотрча до мене и рече:“ Оооох, требаше да го видиш БуБу на базенот! Скокаше наназад и настрана и тоа беше најсмешна работа која БИЛО КОГА си ја видел!“.
Мислам дека не беше долго после тоа кога дојде човек до нашиот стан на третиот спрат околу седум часот наутро и ми предаде судска покана за развод и јас се вратив во постела кај неа и реков: не се грижи, во ред е, и таа почна да плаче, да плаче, да плаче, жал ми е, жал ми е, жал ми е, ѝ реков: те молам, престани, сети се на своето срце.
Но, кога тоа утро си отиде околу осум часот изгледаше како и секогаш, можеби и подобро.
Јас не се тормозев дури ни со бричењето; јавив телефонски на работа дека сум болен и отидов долу до барот на аголот.

Sundays Kill More Men Than Bombs

1 due to weekend conditions, and although there’s
2 too much smog, everything’s jammed
3 and it’s worse than masts down in a storm
4 you can’t go anywhere
5 and if you do, they are all staring through glass windows
6 or waiting for dinner, and no matter how bad it is
7 (not the glass, the dinner)
8 they’ll spend more time talking about it
9 than eating it,
10 and that’s why my wife got rid of me:
11 I was a boor and didn’t know when to smile
12 or rather (worse) I did,
13 but didn’t, and one afternoon
14 with people diving into pools
15 and playing cards
16 and watching carefully shaven T.V. comedians
17 in starched white shirts and fine neckties
18 kidding about what the world had done to them,
19 I pretended a headache
20 and they gave me the young lady’s bedroom
21 (she was about 17)
22 and hell, I crawled beneath her sheets
23 and pretended to sleep
24 but everybody knew I was a cornered fake,
25 but I tried all sorts of tricks—
26 I tried to think of Wilde behind bars,
27 but Wilde was dead;
28 I tried to think of Hem shooting a lion
29 or walking down Paris streets
30 medallioned with his wild buddies,
31 the whores swooning to their beautiful knees,
32 but all I did was twist within her young sheets,
33 and from the headboard, shaking in my nervous storm,
34 several trinkets fell upon me—
35 elephants, glass dogs with seductive stares,
36 a young boy and girl carrying a pail of water,
37 but nothing by Bach or conducted by Ormandy,
38 and I finally gave it up, went into the john
39 and tried to piss (I knew I would be constipated
40 for a week), and then I walked out,
41 and my wife, a reader of Plato and e.e. cummings
42 ran up and said, “ooooh, you should have seen
43 BooBoo at the pool! He turned backflips and sideflips
44 and it was the funniest thing you’ve
45 EVER seen!”
46 I think it was not much later that the man came
47 to our third floor apartment
48 about seven in the morning
49 and handed me a summons for divorce,
50 and I went back to bed with her and said,
51 don’t worry, it’s all right, and
52 she began to cry cry cry,
53 I’m sorry, I’m sorry, I’m sorry,
54 and I said, please stop,
55 remember your heart.
56 but that morning when she left
57 about 8 o’clock she looked
58 the same as ever, maybe even better.
59 I didn’t even bother to shave;
60 I called in sick and went down

61 to the corner bar. 
Категория: Поезия
Прочетен: 822 Коментари: 2 Гласове: 1
13.07.2012 16:41 - Ѕвездата
Ова е мој превод на песната “Ѕвездата“ од американскиот поет Чарлс Буковски.

 

Бев пијан и тие ме извлекоа од автото, ми ставија лисици и ме присилија да легнам долу на патот во дождот. Стоеја во жолти мантили полицајци од три патролни возила. Водата ја топеше мојата облека. Погледнував на месечината низ дождовните капки размислувајќи, еве ме тука стар на 62 години и повторно ме заштитуваат од мене самиот. Порано вечерта присуствував на премиерата на филмот кој го прикажува животот на поет-пијаница: мојот.
Тоа, значи, беше мој критички приказ на нивните напори.

the star

1 I was drunk and they
2 got me out of my car
3 put the bracelets on
4 and made me lay down
5 on the roadway
6 in the rain.
7 they stood in their
8 yellow raincoats
9 cops from 3
10 squadcars.
11 the water soaked
12 into my clothing.
13 I looked up
14 at the moon through
15 the raindrops,
16 thinking,
17 here I am
18 62 years old
19 and being
20 protected
21 from myself
22 again.
23 earlier that night
24 I had attended the
25 opening
26 of a movie
27 which portrayed the
28 life of a drunken
29 poet:
30 me.
31 this then was
32 my critical review
33 of their

34 effort. 
Категория: Поезия
Прочетен: 513 Коментари: 0 Гласове: 0
13.07.2012 14:27 - Условеноста
Ова е мој превод на песната “Условеноста“ од американскиот поет Чарлс Буковски. Насекаде долж авениите луѓето живеат со болка; спијат во болка, се будат во болка; дури и зградите се во болка, мостовите, цвеќето е во болка и нема оттишување – болката седи, болката плута, болката чека, болката е. Не прашувај зошто постојат пијаници, зависници, самоубијци – музиката е лоша и љубовта и сценариото: лош е овој стан сега додека ова го пишувам или додека ова го читате вашиот стан сега е лош.

 

the condition

1 all up and down the avenues
2 the people are in pain;
3 they sleep in pain, they awaken
4 in pain;
5 even the buildings are in pain,
6 the bridges
7 the flowers are in pain
8 and there is no release—
9 pain sits
10 pain floats
11 pain waits
12 pain is.
13 don’t ask why there are
14 drunks
15 drug addicts
16 suicides
17 the music is bad
18 and the love
19 and the script:
20 this place now
21 as I type this
22 or as you read this:

23 your place now. 
Категория: Поезия
Прочетен: 635 Коментари: 0 Гласове: 0
Ова е мој превод на песната “Последните денови на вечниот самоубиец“ од американскиот поет Ќарлс Буковски.

 

Убаво можам да се видам себе после сите оние самоубиствени денови и ноќи, како од некој стерилен старечки дом (се разбира, само ако станам славен и имам среќа), на количка ме бутка ментално заостаната болничарка која се досадува… Исправено седам во мојата количка, речиси слеп, додека очите ми се извртуваат кон мрачната страна на черепот барајќи ја утехата на смртта …
“Баш убав ден, зарем не, господине Буковски?“ / “О, да, да…“
Децата минуваат а јас дури и не постојам и убава жена минува со раскошни колкови, топли бутови и со сето тесно и врело проколнувајќи за љубов а јас дури и не постојам… “Прво сонце во последните три дена, господине Буковски.“ / “О, да, да…“ Исправено седам во мојата количка, побел сум од овој лист хартија, бескрвен, нема веќе мозок, нема игра, го нема веќе Буковски… “Убав ден, зарем не, господине Буковски?“ / “О, да да…“.
Се мочам во пиџамата додека лиги ми течат од устата.
Минуваат двајца ученици:
“Еј, го виде ли окапаниот старец?“ / “ Жити бога, ми се зборави од него!“
После сите закани дека тоа ќе го сторам, некој конечно извршил самоубиство вместо мене. Болничарката ја запира количката, крши китка трендафил од блиската грмушка и ми го става в рака. Јас дури и не знам што е тоа.
Тоа комотно би можел да биде и мојот стојко, за сето она добро кое го има направено.

the last days of the suicide kid

I can see myself now
after all these suicide days and nights,
being wheeled out of one of those sterile rest homes
(of course, this is only if I get famous and lucky)
by a subnormal and bored nurse . . .
there I am sitting upright in my wheelchair . . .
almost blind, eyes rolling backward into the dark part of my skull
looking
for the mercy of death . . .
“Isn’t it a lovely day, Mr. Bukowski?”
“O, yeah, yeah . . .”
the children walk past and I don’t even exist
and lovely women walk by
with big hot hips
and warm buttocks and tight hot everything
praying to be loved
and I don’t even
exist . . .
“It’s the first sunlight we’ve had in 3 days,
Mr. Bukowski.”
“Oh, yeah, yeah.”
there I am sitting upright in my wheelchair,
myself whiter than this sheet of paper,
bloodless,
brain gone, gamble gone, me, Bukowski,
gone . . .
“Isn’t it a lovely day, Mr. Bukowski?”
“O, yeah, yeah . . .” pissing in my pajamas, slop drooling out of
my mouth.
2 young schoolboys run by—
“Hey, did you see that old guy?”
“Christ, yes, he made me sick!”
after all the threats to do so
somebody else has committed suicide for me
at last.
the nurse stops the wheelchair, breaks a rose from a nearby bush,
puts it in my hand.
I don’t even know
what it is. it might as well be my pecker
for all the good
it does.

Категория: Поезия
Прочетен: 461 Коментари: 0 Гласове: 1
12.07.2012 17:49 - Лебарка
Ова е мој превод на песната “Лебарка“ од американскиот поет Чарлс Буковски.

 

Лебарката лазеше преку плочките додека мочав и кога свртев глава, си го пикна газот во една пукнатина. Зедов пипс и прскав и прскав и прскав и најпосле лебарката излезе и многу тажно ме погледна. Потоа падна во кадата а јас ја гледав како умира, со големо уживање, бидејќи јас си ја платив киријата а таа не. Ја собрав со малку тоалет-хартија и ја повлеков водата во клозетот. Тоа е сѐ, освен што помеѓу Холивуд и Западниот брег постојано се занимаваме со тоа, велат дека тој сој ќе ја освои земјата ама ние ќе ги натераме да почекаат уште некој месец.

cockroach

the cockroach crouched
against the tile
while I was pissing and as
I turned my head
he hauled his butt
into a crack.
I got the can and sprayed
and sprayed and sprayed
and finally the roach came out
and gave me a very dirty look.
then he fell down into
the bathtub and I watched
him dying
with a subtle pleasure
because I paid rent
and he didn’t.
I picked him up with
some greenblue toilet
paper and flushed him
away. that’s all there
was to that, except
around Hollywood and
Western we have to
keep doing it.
they say some day that
tribe is going to
inherit the earth
but we’re going to
make them wait a

few months. 
Категория: Поезия
Прочетен: 517 Коментари: 0 Гласове: 0
Ова е мој превод на песната “Фуснота за создавањето маса“ од американскиот поет Чарлс Буковски.

 

Некои луѓе се млади и ништо повеќе а некои луѓе стари и ништо повеќе, а некои луѓе ни млади ни стари и само тоа. И мувите да носат пелерини на грбот и сите згради да изгорат во златен оган, Небото да се залула како мевот на стиптизерка и сите атомски бомби да заплачат, некои луѓе би биле млади и ништо повеќе, а некои луѓе стари и ништо повеќе, а останатите би биле исти, останатите би биле исти.
Оние неколкумина поинакви доволно брзо ги отстранува полицијата, или нивните мајки, нивните браќа, останатите; или самите они се сокриваат.
Сѐ што останува е она кое го гледаш. Тешко е.

footnote upon the construction of the masses:

some people are young and nothing

else and
some people are old and nothing
else
and some people are in between and
just in between.

and if the flies wore clothes on their
backs
and all the buildings burned in
golden fire,
if heaven shook like a belly
dancer
and all the atom bombs began to
cry,

some people would be young and nothing
else and
some people old and nothing
else,
and the rest would be the same
the rest would be the same.

the few who are different
are eliminated quickly enough
by the police, by their mothers, their
brothers, others; by
themselves.

all that’s left is what you
see.

it’s hard.

Категория: Поезия
Прочетен: 447 Коментари: 0 Гласове: 0
Ова е мој превод на песната “Нашата чудна позиција“ од американскиот поет Чарлс Буковски.

 

На својата смртна постела Саројан рекол: “Мислев дека јас никогаш нема да умрам.“ Знам што мислел: за себе мислам дека засекогаш ќе ја буткам количката во супермаркетот, барајќи кромид, компири или леб, додека ги гледам смешно изобличените госпоѓи кои покрај мене сами себе се буткаат држејќи се за количките.
За себе мислам дека засекогаш ќе се возам по автопатот гледајќи низ извалканото стакло додека на фиксираната радио-станица емитуваат нешто кое не сакам да го слушам.
За себе мислам дека засекогаш ќе бидам навален во забарската столица со крокодилски отворена уста фалејќи се дека и мене ме има во книгата Кој е кој во Америка.
За себе мислам дека засекогаш ќе бидам во соба со депресивна и несреќна жена.
За себе мислам дека засекогаш ќе бидам во кадата за бањање за да прдам и да се чувствувам горд заради огромните меури во водата.
А мртов? Неее….
Главата да ми е скршена, на носилка, со катетер во носот, додека моите прсти го заграбуваат темниот простор, не, тоа е невозможно.
За себе мислам дека засекогаш ќе седам на работ од креветот, на куси панталони, со грицкалка за ноктите, делкајќи големи грди парчиња од нив додека мојата бела мачка седи на прозорецот гледајќи надвор кон градот а телефонот ѕвони…
Помеѓу две агонии на ставањето точка, животот е така нежна навика:
Јас разбирам што Саројан сакал да каже:
За себе мислам дека засекогаш ќе се симнувам по скалите, ќе ја отворам вратата и ќе одам до поштенското сандаче за да го затечам преполно со рекламни пораки иако никогаш ни на една не верувам.

our curious position

1 Saroyan on his deathbed said,
2 “I thought I would never die …”
3 I know what he meant:
4 I think of myself forever
5 rolling a cart through a
6 supermarket
7 looking for onions, potatoes
8 and bread
9 while watching the misshapen
10 and droll ladies push
11 by.
12 I think of myself forever
13 driving the freeway
14 looking through a dirty
15 windshield with the radio tuned to
16 something I don’t want
17 to hear.
18 I think of myself forever
19 tilted back in a
20 dentist’s chair
21 mouth
22 crocodiled open
23 musing that
24 I’m in
25 Who’s Who in America.
26 I think of myself forever
27 in a room with a depressed
28 and unhappy woman.
29 I think of myself forever
30 in the bathtub
31 farting underwater
32 watching the bubbles
33 and feeling proud.
34 but dead, no …
35 blood pin-pointed out of
36 the nostrils,
37 my head cracking across
38 the desk
39 my fingers grabbing at
40 dark space …
41 impossible …
42 I think of myself forever
43 sitting upon the edge
44 of the bed
45 in my shorts with
46 toenail clippers
47 cracking off
48 huge ugly chunks
49 of nail
50 as I smile
51 while my white cat
52 sits in the window
53 looking out over the
54 town
55 as the telephone
56 rings …
57 in between the
58 punctuating
59 agonies
60 life is such a
61 gentle habit:
62 I understand what
63 Saroyan
64 meant:
65 I think of myself forever
66 walking down the
67 stairs
68 opening the door
69 walking to the
70 mailbox
71 and finding all that
72 advertising
73 which
74 I don’t believe

75 either. 
Категория: Поезия
Прочетен: 489 Коментари: 0 Гласове: 0
2 3 4  >  >>
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 562580
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502