Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
моите песни - земјотресни :-)
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия
Прочетен: 562576 Постинги: 749 Коментари: 120
Постинги в блога от Август, 2017 г.


на Октавио

1
Таму книгата “Речникот на ангелите“ е тапа,
педесет години никој не се ни допрел до неа,
и јас прв ја отворив во љубопитствен напад:
капаците се распукнаа а листовите се ронеа.
2
Открив дека ангелите биле во огромни броеви,
како најплодната сорта муви да им била база,
небото стемнувало од нивните летечки роеви,
морало да мафтате со раце за да не ве лазат.
3
А сега, дур сонцето блескоти низ високите џамови,
во мракот на книгите ангелите и боговите чмаат.
Големото таинство ни лежи на полицата, за срамови,
додека госпоѓа Џонс прави обиколка секој саат.
4
Она е многу висока а кога оди, главата си ја крева,
втренчено е свртена кон полиците и како да слуша.
Јас ништо не слушам од книгите, ни шепот ни врева,
но госпоѓата Џонс ги слуша бидејќи слуша со душа.


Оригиналот:
In the Library
for Octavio

There’s a book called
“A Dictionary of Angels.”
No one has opened it in fifty years,
I know, because when I did,
The covers creaked, the pages
Crumbled. There I discovered

The angels were once as plentiful
As species of flies.
The sky at dusk
Used to be thick with them.
You had to wave both arms
Just to keep them away.

Now the sun is shining
Through the tall windows.
The library is a quiet place.
Angels and gods huddled
In dark unopened books.
The great secret lies
On some shelf Miss Jones
Passes every day on her rounds.

She’s very tall, so she keeps
Her head tipped as if listening.
The books are whispering.
I hear nothing, but she does.
*****
https://www.poets.org/poetsorg/poem/library

Категория: Поезия
Прочетен: 391 Коментари: 0 Гласове: 0

1 Кратките зимски денови ама ептен ги мразам 
со попладнињата без снег во кои студот кине,
со мракот заитан да не поклопи под својот казан
штом и последниот школски автобус ќе мине. 

2 Не трпам жени кои како мракот да го жалат
па во целата куќа само една светилка палат,
натуткани во три џемпери и шал на кауч седат
за со тој безмилосен ќеф на греење да штедат.

3 Она што ме доведува до очај и духовна беда
се оброците молкома пред телевизорот јадени
додека рецитали на дневните ужаси се редат 
за на крај и злослутни прогнози да бидат дадени.

4 Срце ми се кине, секоја ноќ легнувам в кревет
под јамболија и јорган, во мразарник страшен,
со онаа што има сила да шепоти молитви девет
за кај Господ да го обезбеди Спасението наше.
Категория: Поезия
Прочетен: 1342 Коментари: 0 Гласове: 0
Последна промяна: 19.08.2017 11:59
 1

Во жешково, ноќе многумина на тремот дремат
и понекој од нив на една сосетка се потсетува
иако тој случај е веќе стара триесетгодишна тема:
откако по вечерата излегла троа да се расшетува,
ги оставила мажот и децата и до ден-денес ја нема. 
2
Никој сега за неа не може да каже многу нешто,
освен дека напати втренчено се насмевнуваше
и да ја прашавте на што мисли, не ви кажуваше,
како веќе да си има тајна што ја крие многу вешто,
или како да жали што бар една тајна не чуваше.

Оригиналот:

The one who disappeared

Now that it’s warm to sit on the porch at night
Someone happened to remember a neighbor,
Though it had been more than thirty years
Since she went for a little walk after dinner
And never came back to her husband and children.

No one present could recall much about her,
Except how she’d smile and grow thoughtful
All of a sudden and would not say what about,
When asked, as if she already carried a secret,
Or was heartbroken that she didn’t have one.


Категория: Поезия
Прочетен: 318 Коментари: 0 Гласове: 0
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 562576
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502