Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
Постинг
28.09.2010 21:07 - ШЕКСПИРОВ СОНЕТ бр.68
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия   
Прочетен: 644 Коментари: 1 Гласове:
1

Последна промяна: 29.09.2010 00:32


    Ова е мој препев на Шекспировиот сонет бр.68 1. Дамнешните дни на лицето Му испишале ода кога убавината живееше и умираше ко цветот, пред нејзините копилјарски знаци да се родат и безобразникот кој со нив го залажува светот. 2. Беше тоа пред на мртвиот локни да му крадат оставајќи во гробот скалпиран череп да сјае; за некоја седа глава да ја преправат во млада и одраната мртва убавина да биде нов фраер. 3. Но, преку Него светата античка доба не`пленува без било какви украси, вистинската, лично таа: 

без со туѓата летна нaметка да се раззеленува, без кражба од старото за како нова да ја знаат. 4. Природата Него  го создала како образец-мапа пред кој фалсификаторот може само да зјапа. =========== А ова е оригиналот: Sonnet 68 Thus is his cheek the map of days outworn, When beauty lived and died as flow’rs do now, Before these bastard signs of fair were born, Or durst inhabit on a living brow; Before the golden tresses of the dead, The right of sepulchers, were shorn away, To live a second life on second head; Ere beauty’s dead fleece made another gay. In him those holy бntique hours are seen, Without all ornament, itself and true, Making no summer of another’s green, Robbing no old to dress his beauty new; And him as for a map doth nature store, To show false art what beauty was of yore. ===============



Гласувай:
1


Вълнообразно


Следващ постинг
Предишен постинг

1. liliyanaandreeva - СОНЕТ № 5
28.09.2010 21:38
Изминалите дни на лицето ни изписали са ода
за красотата, която вехне като цвете,
но пред звездните знаци на свода
безсилни сме- старостта не можете да спрете...

Не можеш да откраднеш чужда младост;
да живееш някой друг живот -
няма да почувстваш ти сърдечна сладост,
лутайки се нежелан сред непознат и чужд народ...

Но въпреки това светът античен ни пленява
със свойта искреност и чистота -
да се роди в този рай всеки се надява
и мечае тайно там да срещне любовта...

Така съдбата ни е начертана като на длан -
фалш там нийде няма - сал тъга ,нега и блян...

цитирай
Вашето мнение
За да оставите коментар, моля влезте с вашето потребителско име и парола.
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 562830
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502