Сонет за птицата

 Од камен џитосан постана пиле

и зеница на слепо небо живна

со малку живот ваистину вивнат

од бескрилни рамења што се свиле.

О чудна птицо со луда намена:

на пусто небо земјата да лета,

како бел копнеж, на ветрот мета -

чујна и несфатливо пламена!

Птицо закована на ѕид и во ум,

невидена а чуена само како шум

за слухот на просторот да се чуди;

во моето уво твојта смрт ќе зачне,

ноќта нарикача по тебе ќе плаче -

со солзи од ѕвезди, врели и луди.

————–

Еве го оригиналот:

• Сонет о птици

Испили се из баченог камена
и буде зеница неба ослепелог,
мало живота збиља полетелог
с наших бескрилних погнутих рамена.

О чудна птица чија намена
да буде лет земље и песма опустелог
неба, која се чује ал не схвата. О, бело
удварање ветра тој птици од пламена.

Птицо узидана у мозак и зид
коју никад није упознао вид
коју је слух нашо у просторима шумним,

у нашем уху твоја се смрт заче.
О камена птицо нек те ноћ оплаче
звездама врелим звездама неразумним.

…