Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
Постинг
15.06.2012 14:15 - Старец умрен в соба
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия   
Прочетен: 377 Коментари: 0 Гласове:
0

Последна промяна: 15.06.2012 14:36


  Ова е мој препев на песната “Старец умрен в соба“ од американскиот поет Чарлс Буковски.

 

1
Ова врз мене не е смртта ама е стварно како неа
и дури црвливиот станодавец за киријата ми чука,
лушпата на мојата повлеченост со јатки ја греам,
слушам, многу поважната посетителка да не спука.
2
Таа е реална, ко скрцкано врапче во мачкина уста,
ко болва сплескана што сам си ја нудиш на показ,
ко што облаците се гробот на морската вода густа
и не треба да се мафта со некој друг мизерен доказ.
3
Си го чешам грбот и оформувам слогови за песни,
додека моите сопруги и љубовници, љубени жени,
чурат со пареата на тагата ко парни машини, бесни
што нема сила која моето затемнување ќе го смени.
4
Коската си е коска но ова нешто над мене што рее
дури пердиња отворам и во мојот кафез се шетам,
личи на цвет и на гозба, но веруј, тоа смртта не е,
и не е слава ами душман кого од рајската планета
го пратиле против човекот, во празници и делници,
да го мачи како ДонКихотовите ветерни мелници.
5
Ова нешто во мене, велик боже, како змија ползи,
на љубовта моја кон општопознатото тоа е килата,
Уметност или Поезија ја наракуваат луѓе во солзи,
ова не е смртта но умирањето ќе му ја даде силата,
на моето последно очајничко перо ќе му дојде доба
од мојата сива рака да падне во некоја ефтина соба
и тие таму ќе ме најдат а ни името не ќе ми го знаат
ниту скапоценоста на моето бегство, сѐ заради раат.

*********
Еве го оригиналот:
Old Man, Dead in a Room

this thing upon me is not death
but it’s as real
and as landlords full of maggots
pound for rent
I eat walnuts in the sheath
of my privacy
and listen for more important
drummers;
it’s as real, it’s as real
as the broken-boned sparrow
cat-mouthed, uttering
more than mere
miserable argument;
between my toes I stare
at clouds, at seas of gaunt
sepulcher. . .
and scratch my back
and form a vowel
as all my lovely women
(wives and lovers)
break like engines
into steam of sorrow
to be blown into eclipse;
bone is bone
but this thing upon me
as I tear the window shades
and walk caged rugs,
this thing upon me
like a flower and a feast,
believe me
is not death and is not
glory
and like Quixote’s windmills
makes a foe
turned by the heavens
against one man;
…this thing upon me,
great god,
this thing upon me
crawling like snake,
terrifying my love of commonness,
some call Art
some call Poetry;
it’s not death
but dying will solve its power
and as my grey hands
drop a last desperate pen
in some cheap room
they will find me there
and never know
my name
my meaning
nor the treasure

of my escape. 



Гласувай:
0


Вълнообразно


Следващ постинг
Предишен постинг

Няма коментари
Вашето мнение
За да оставите коментар, моля влезте с вашето потребителско име и парола.
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 562800
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502