Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
Постинг
18.08.2012 14:33 - Во леден сендвич
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия   
Прочетен: 1094 Коментари: 1 Гласове:
0



Ова е мој препев на песната “Во леден сендвич“ од рускиот поет Владимир Висоцки.
1
И долу и горе е мраз а јас в среде јаден!
Да се качувам или дното да го дупам?
Секако ќе испливам, без губење надеж,
а таму заслужената виза ќе ја купам.
2
Еве, над мене мразот се крши и паѓа,
ко со рало да орав, но потта ми е драга.
Ќе ти се вратам, како опеаната лаѓа,
со сите спомени и со поетскиот багаж.
3
Жив сум, од моите четириесет и нешто лета,
дванаесет години со тебе и со Бог се хранам!
Желен сум нешто да испеам на Бината Света -
за и пред Севишниот оправдан да станам!
*****
Еве го оригиналот:
И снизу лед, и сверху. Маюсь между.
Пробить ли верх иль пробуравить низ?
Конечно, всплыть и не терять надежду,
А там – за дело, в ожиданьи виз.
Лед надо мною, надломись и тресни!
Я весь в поту, как пахарь от сохи.
Вернусь к тебе, как корабли из песни,
Всё помня, даже старые стихи.
Мне меньше полувека – сорок с лишним,
Я жив, двенадцать лет тобой и господом храним.
Мне есть что спеть, представ перед Всевышним,
Мне есть чем оправдаться перед ним.
*****
Еве еден препев на македонски од Славе Ѓорго Димовски:
И горе и долу мраз…
И горе и долу мраз – помеѓу се мачам jас
Да се пробиjам ил’ долу да останам, нека.
Да испливам, да не изгубам надеж в час,
А таму? Сета работа е: виза се чека!
Здроби се под мене мразу в тресок!
Како орач зад плуг пливам в потни бари
Ќе се вратам, како корабите в блесок.
Сe помнам, дури и стиховите стари.
На полвек сум, четириесет и нешто,
Господ ме штити, веќе дванаесет лета
Што да пеам, за оправдание пред Севишниот
Имам, кога пред Него на небото ќе слетам.
© Славе Ѓорѓо Димоски
*****
Еве препев на бугарски:
Отгоре лед, отдолу…
Отгоре лед, отдолу… Сам се мая…
Да се издигна ли или да задълбая?
О, да – изплувай, не губи надежда,
и пак да чакам визи се нареждам.
О, лед дебел, пропукай се отгоре!
Аз цял съм в пот – орач над плуг надвесен.
При теб ще се завърна като кораб -
не съм забравил старата си песен.
Аз още съм четирийсетгодишен -
дванадесет от тях бдя ти над мен. И Бог.
Да пея съм готов пред съд всевишен,
и да се оправдая знам с какво.
© Светлозар Ковачев. Превод, 2009
*****
Еве препев на хрватски:
I odozgo led, i odozdo…
I odozgo led, i odozdo, mučim se izmedu.
Da li probiti vrh, ili probušiti dno?
Naravno, isplivati, ne gubači nadu.
Raditi nešto, čekajuči vizu.
Lede, iznad mene, slomi se i tresni!
Sav sam u znoju, kao orač od rala.
Vratiču ti se, kao brodovi iz pjasme,
Sječajuči se svega, čak i stihova starih.
Manje mi je od pola vijeka, četrdeset i nešto.
Dvanaest godina, ti i Gospod čuvali ste mene.
Ja imam šta da otpjevam, kad se pred Svevišnjim pojavim.
Ja imam čime da se opravdam pred njim.
© Maja Stanimirovič. Prijevod, 1989
****
Еве препев на српски:
И доле и горе лед…
И доле и горе лед – између болујем:
На врх пробити ил’ провртети у дубину?
Наравно, испливати, и не губити наду.
А тамо – заслужену, очекивану визу.
Нада мном лед – слама се и пуца!
Сав сам у зноју, к’о од орања ратари.
Вратићу се теби, к’о лађа у песми,
Све сећа, чак стихови стари.
Мени је мање од пола века, четрдесет и више.
Жив сам, тобом и Господом, одржан.
Мени је да нешто спевам, представим се пред Свевишњим.
Мени је да се оправдам нечим пред Њим.
© Драгана Биљановски. Превод, 2008



Гласувай:
0


Вълнообразно


Следващ постинг
Предишен постинг

1. murmashka - Чети за Висоцки!
19.08.2012 13:05
Великий бард был неразборчив в половых связях
Валентин ЛИВШИЦ (ЛИДИН) – человек по нынешним временам редкий. Родился в Москве в 1939 году. С юности увлекался бардовскими песнями. Дружил с Александром ГАЛИЧЕМ, Михаилом АНЧАРОВЫМ, Юрием ВИЗБОРОМ, Адой ЯКУШЕВОЙ, Александром ГОРОДНИЦКИМ, Евгением КЛЯЧКИНЫМ, Владимиром ВЫСОЦКИМ. Сейчас Валентин Анатольевич живет в Нюрнберге. Его воспоминания о Владимире Высоцком поражают своей откровенностью.
- Был я, был знаком с Высоцким. С 1958 года до самой его смерти общались. Впервые встретились в Доме Культуры Энергетиков, что на Раушской набережной в Москве. Знакомил нас директор ДК по фамилии Курносов. К 7 ноября мы делали для концерта какой-то монтаж. Володя, если мне не изменяет память, играл рабочего, а я белогвардейца. Это была обычная, как тогда говорили, - «халтура». Подружились моментально. Потому что имели одни интересы.
Мы с ним все стадии общения по жизни прошли - и ругались и мирились. В одних кампаниях пили, в одних клубах выступали, за одними девушками ухаживали. Сказать, что хороший человек Высоцкий, - нет, это не так. Сказать, что плохой – и это не правда.
Он был сложным, разным человеком. Но обидеть человека для Володи - раз плюнуть. Правда, даже пьяный в дупелину, он очень четко соображал, кого можно обижать, а кого себе дороже. Не прост он был как человек, а как бард, без всякого преувеличения - гениален. Это все прекрасно понимали, и Высоцкому прощали то, что никому другому никогда бы не простили. Не зря же Золотухина, («лучшего друга»), так трясет от одного упоминания его имени.
В жизни Володя был не мед, не сахар. Человек нервный, с трудным характером, сильно пьющий, недооцененный (по его мнению) современниками, скуповатый (с деньгами всегда была напряженка), неразборчивый в половых связях. Многие беды шли, естественно, от пьянки. Плюс вешающиеся на шею бабы, причем, в бешеном количестве.
Пили помногу. Всегда не хватало. Ночью ездили на такси на «Три вокзала» за водкой. Но в 5-6 утра расходились. А самое гла
цитирай
Вашето мнение
За да оставите коментар, моля влезте с вашето потребителско име и парола.
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 562901
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502