Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
Постинг
17.10.2012 23:34 - Госпоѓата Смрт
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия   
Прочетен: 679 Коментари: 0 Гласове:
1

Последна промяна: 18.10.2012 00:02



 

Ова е мој препев на сонетот “Ако треба, ќе спијам со госпоѓата викана Смрт“ од американскиот поет Е.Е.Камингс.

 

1
Ако треба, ќе спијам со госпоѓата викана Смрт
за да бидам со суштество со усни цврсти,
да ја зграпчам твојата нова уста со заби на крт
(колк пумпа ќеф во колкот со кој се вкрстил).
2
Гледајќи како насмевката ти постана струна,
бакнежливо впиена врз нејзиното змиско тело,
решив секоја пролет да те овенчам со круна
од грст буњиштарски црвци од блиското село.
3
Облечи го вешто твоето месо во глупа леа,
изрази го моќното оружје на твојата коса.
Откако разбрав зошто очите нејни се смеат,
јас секоја година нешто вредно ќе ти носам,
4
за секој мој подарок надалеку ќе се слуша
а ни педа не ќе доближам до твојата душа.
image

*******
Еве го оригиналот:

E. E. Cummings (1894 – 1962)
If I Should Sleep With A Lady Called Death
if I should sleep with a lady called death
get another man with firmer lips
to take your new mouth in his teeth
(hips pumping pleasure into hips).

Seeing how the limp huddling string
of your smile over his body squirms
kissingly, I will bring you every spring
handfuls of little normal worms.

Dress deftly your flesh in stupid stuffs,
phrase the immense weapon of your hair.
Understanding why his eye laughs,
I will bring you every year

something which is worth the whole,
an inch of nothing for your soul.

************
Еве еден препев на српски:
е.е.камингс

Ако треба да спавам са дамом званом смрт

ако треба да спавам са дамом званом смрт
да добије још једно биће усана чврстих
нек узме нове усне на зуб, уз осмех шкрт
(и нека бедро с бедром задовољно укрсти).

Видећи какву ниску мекоте ми обећа
са осмехом врх тела у мешкољењу врва,
уз пољупце, донећу свакога јој пролећа
и једну пуну шаку малих обичних црва.

Спретно ће твоје месо уденути у леје,
оружје твоје косе уплести у реч вешто,
да схватим зашто њено око се увек смеје
сваке године, редно, донећу јој понешто

што у целини бива поклон, без сумње, вредан

 

али се твојој души не ближи ни за педаљ. 



Гласувай:
1


Вълнообразно


Следващ постинг
Предишен постинг

Няма коментари
Вашето мнение
За да оставите коментар, моля влезте с вашето потребителско име и парола.
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 565277
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502