Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
Постинг
08.01.2013 19:10 - Литургија без музика
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия   
Прочетен: 520 Коментари: 0 Гласове:
0

Последна промяна: 08.01.2013 19:12


  Ова е мој препев на песната “Литургија без музика“ од американската поетеса Една Сент Винсент Милеј.
1
Помирена сум со заклучувањето на љубените срца во тврдата земја.
Така е тоа и така ќе биде, за да биде како што било, одмор на умот:
во темнина одат, мудри и обожувани, закадени со мирис на темјан,
крунисани со ловор и лилјани тие одат и бесповратен им е друмот.
2
Љубовници и мислители, ја исполнивте земјата со вас,
соединети со тупавата и неразликувачка правлива шема:
ронки чувства, пеплосано знаење, ехо од вашиот глас,
формула, остатоци од реченици – но најдоброто го нема.
3
Нема одговори брзи и умни, чесен став, љубов, смеа – сѐ стана храна,
знам дека од тоа китките растат, дека елегантен и кадрав им е цветот,
ама сиот тој раскош јас не го одобрувам оти не можам да го сфанам:
подрагоцен беше сјајот во вашите очи одошто се сите рози во светот.
4
Долу, таму долу тие кротко заминаа, во гробот темен,
убавите, нежните, љубезните – сорта луѓе најбарана,
интелигентни, духовити и храбри во животот земен.
Знам. Но тоа не го одобрувам. И не сум разочарана.
***************************
Еве го оргиналот:
Dirge Without Music
By Edna St. Vincent Millay
I am not resigned to the shutting away of loving hearts in the hard ground.
So it is, and so it will be, for so it has been, time out of mind:
Into the darkness they go, the wise and the lovely. Crowned
With lilies and with laurel they go; but I am not resigned.

 

Lovers and thinkers, into the earth with you.
Be one with the dull, the indiscriminate dust.
A fragment of what you felt, of what you knew,
A formula, a phrase remains,—but the best is lost.

The answers quick and keen, the honest look, the laughter, the love,—
They are gone. They are gone to feed the roses. Elegant and curled
Is the blossom. Fragrant is the blossom. I know. But I do not approve.
More precious was the light in your eyes than all the roses in the world.

Down, down, down into the darkness of the grave
Gently they go, the beautiful, the tender, the kind;
Quietly they go, the intelligent, the witty, the brave.
I know. But I do not approve. And I am not resigned.
******************************************************************************************
image




Гласувай:
0


Вълнообразно


Следващ постинг
Предишен постинг

Няма коментари
Вашето мнение
За да оставите коментар, моля влезте с вашето потребителско име и парола.
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 565192
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502