Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
Постинг
21.04.2013 10:54 - Скапана вишна
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия   
Прочетен: 1133 Коментари: 2 Гласове:
2



  Ова е мој машкудански препев на песната “Скапана вишна“ од Цеца
1
Од џебот пензијата ми скокна на земја
од шок кога легната под дедо те видов,
ми исчури и последното зрно темјан
на надежта дека гледам слика на ѕидот:
во злодоба пукна од воспаление
ластикото на моето трпение.
рефрен
Паднав, во зората паднав,
и нека таа ми биде задна,
во матичното име нека ми бришат,
на мојот живот ставам точка,
ќе останам само мала лочка,
како некој да згазил скапана вишна.
2
Го опцув дедото и го бутнав
и јас понекогаш робувам на злото,
но ти со погледот ме кутна
со омраза ме закова на тлото:
радувајте се души продадени и ситни,
од иста рѓа се исковани вашите нитни.
рефрен
Паднав, во зората паднав,
и нека таа ми биде задна,
во матичното име нека ми бришат,
на мојот живот ставам точка,
ќе останам само мала лочка,
како некој да згазил скапана вишна.
3
Тој сум што како ѕвезда сјаев
оти радоста со тебе ја ткаев
сега пред тебе и пред него ползам
со рането срце и последна солза,
мојот горделив бастун бело знаме крева,
уживајте со дедото ко преплетени црева.
рефрен
Паднав, во зората паднав,
и нека таа ми биде задна,
во матичното име нека ми бришат,
на мојот живот ставам точка,
ќе останам само мала лочка,
како некој да згазил скапана вишна.

 

*********************
Еве го оригиналот:
Trula Visnja
1
Iz tasne ruz pade na pod
od soka kad te videh da lezis kraj nje
i razbi se poslednji kliker
mog nadanja da sanjam to sve
u zlo doba puce k’o iz pakosti
lastis moje hrabrosti
Ref.
Pala sam u zoru, pala
vise nisam izdrzala
sad neka mi iz knjige rodjenih ime brisu
na tom mestu gde sam pala
ostala je mrlja mala
kao da je neko zgazio trulu visnju
2
Opsovah je i gurnuh je
onako kako umem ja zenstveno
al’ odbi me taj tvoj pogled
pun mrznje i baci na tlo
radujte se duse, sitne prodane
od iste ste rdje skovane
Ref.
Pala sam u zoru, pala
vise nisam izdrzala
sad neka mi iz knjige rodjenih ime brisu
na tom mestu gde sam pala
ostala je mrlja mala
kao da je neko zgazio trulu visnju
3
Ta ista ja sto je blistala
do samih zvezda se dizala
sad tu puzim pred tobom i njom ta ista ja
Slomljenih dugih noktiju
i pocepanih carapa
u taj se prizor ne uklapa ista ja
Ref.
Pala sam u zoru, pala
vise nisam izdrzala
sad neka mi iz knjige rodjenih ime brisu
na tom mestu gde sam pala
ostala je mrlja mala
kao da je neko zgazio trulu visnju
image

 

 

 






Гласувай:
2


Вълнообразно


Следващ постинг
Предишен постинг

1. pvdaskalov - Не разбирам...
23.04.2013 22:39
Не разбирам всичко, братко но е много приятно. Например тези три реда са много оригинални:
"на мојот живот ставам точка,
ќе останам само мала лочка,
како некој да згазил скапана вишна."
Хубава е и девойката, и песента. А колкото до РЗС - сериозни са, но да видим дали ще съберат достатъчно гласове.
Поздрави от София!
цитирай
2. lupcobocvarov - Дополнителен превод
24.04.2013 19:22
Благодарам, Даскалов :-)
Поздрав од Свети Николе и да си ни жив и здрав :-)

За дополнително разјаснување, ги преведов на бугарски и оригиналот и препевот.

Превод на српскиот оригинал, на бугарски:

Гнила вишна
1
Червилото от чантата си падна на пода
од шок, когато видях, че лежиш до нея,
и смачка се последната джамина
на надежта че сичко това сонувам,
във зло доба, както од пакост,
пукна ластикът на моята храброст.
реф.
Паднах, в зора паднах,
вече не издржах,
сега нека од книгата на рождените името ми изтрият,
на мястото, където паднах
остана малко петно
сякаш някой прегазил гнила вишна.
2
Псувах я и буторясвах я,
така както аз умея, женствено,
но откажа ме този твой поглед
пълн омраза и хвърли ме на пода,
радвайте се души, ситни и продадени,
од съща ръжда сте подправени.
реф.
3
Тя аз, която блестяше,
която до самите звезди се въздигах,
сега пълзя пред теб и нея, същата аз,
с счупени нокти и скъсани чорапи
во този зрелище не се вписва същата аз.
реф.

Превод на мојата машка верзија на препевот, на бугарски:

Гнила вишна

1
Од джоба пенсията ми си падна на земя,
од шок, когато видях, че лежиш до той дядо,
издими ми и последното зрънце тамя̀н
на надежта че гледам само картина на зидът,
във зло доба пукна од възпаление
ластикът на мойто трпение.
рефрен
Паднах, в зора паднах,
и нека ми тя бъде задна,
сега нека од книгата на рождените името ми изтрият,
на живота ми пиша точка,
ще остана малко петно,
сякаш някой прегазил гнила вишна.
2
Псувах го и буторясвах го дядото,
и аз понякога съм роб на злото,
но ти с погледа ти хвърли ме на пода
с омраза на него ме закова,
радвайте се души, продадени и ситни,
од съща ръжда са подправени вашите гайки.
реф.
3
Аз той съм който как звезда сияях,
защото радоста с теб я тъчах,
сега пред теб и него пълзя,
с ранено сърце и последна сълза,
моя горделив бастун бял флаг вдига,
радвайте се с дядото както преплетени черва.
реф.
цитирай
Вашето мнение
За да оставите коментар, моля влезте с вашето потребителско име и парола.
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 563663
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502