Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
Постинг
23.11.2013 13:09 - Сон со копачи на школки
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия   
Прочетен: 447 Коментари: 0 Гласове:
4

Последна промяна: 23.11.2013 16:08


    Ова е мој препев на песната “Сон со копачи на школки“ од американската поетеса Силвија Плат.
1
Блескајќи со ливчињата по работ, сонот пупи со радост,
ведриот акорд ангели го одвејуваат; таа се беше вратила,
презрена, избербатена после тие досадни аџиски патила,
во градот покрај морето, во домот на нејзината младост.
Босонога, во шок од ова враќање, нејзе ѝ е тешко,
застаната покрај соседовата куќа како да проси,
со усни стаклесто светнати од херпесниот осип,
таа заслепува клапната во тоа претпладне жешко.
2
Нема промени: од стопениот асвалт ја заплиснува реа
на тераса од градината која изгледа како да ќе се урне,
накривена кон морето со желба во синилото да нурне;
со сонцевжареното добредојде сцената ја пречека неа.
Високо на небо, галеби немо вежбаат вртачка проба
над плимската рамнина каде в калта е вкопана стена
на која три деца молкум во фантазијата ќе се кренат
со сјајни крилја од приказните игри на нивната доба.
3
Приливот ги пењави глуждовите на децата што чучат
а под нив едреник плови товарен со лушпи од школка,
но одма тоне тој панаѓурски брод, оставен без болка,
штом оддома заѕвонија за екипажот да дојде да руча.
Таа, во облека излитена од патувања во многу места,
од таа невиност стресена, зацапува кон морската вода,
а оттаму, копачи на школки, како едвај да чекале згода,
се издигаат вон од црната тиња врз нејзиниот престап.
4
Сурови ко гаргојли од чучење во алги сплеткани грубо,
од заседа тие идат со убиствен устрем и колци и вили,
да ја словат и казнат за неуважување на морските сили
таа своеглава девојка при нејниот прв потег на љубов.

 

Тука е оригиналот:

Dream with Clam-Diggers
1
This dream budded bright with leaves around the edges,
Its clear air winnowed by angels; she was come
Back to her early sea-town home
Scathed, stained after tedious pilgrimages.
Barefoot, she stood, in shock of that returning,
Beside a neighbor’s house
With shingles burnished as glass,
Blinds lowered on that hot morning.
2
No change met her: garden terrace, all summer
Tanged by melting tar,
Sloped seaward to plunge in blue; fed by white fire,
The whole scene flared welcome to this roamer.
High against heaven, gulls went wheeling soundless
Over tidal-flats where three children played
Silent and shining on a green rock bedded in mud,
Their fabulous heyday endless.
3
With green rock gliding, a delicate schooner
Decked forth in cockle-shells,
They sailed till tide foamed round their ankles
And the fair ship sank, its crew knelled home for dinner.
Plucked back thus sudden to that far innocence,
She, in her shabby travel garb, began
Walking eager toward water, when there, one by one,
Clam-diggers rose up out of dark slime at her offense.
4
Grim as gargoyles from years spent squatting at sea’s border
In wait amid snarled weed and wrack of wave
To trap this wayward girl at her first move of love,
Now with stake and pitchfork they advance, flint eyes fixed on murder.

image




Гласувай:
4


Вълнообразно


Следващ постинг
Предишен постинг

Няма коментари
Вашето мнение
За да оставите коментар, моля влезте с вашето потребителско име и парола.
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 562835
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502