Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
Постинг
05.01.2015 20:18 - Волт Витман,Песна за мене 41
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия   
Прочетен: 997 Коментари: 0 Гласове:
1




Јас сум оној што за залегнатите болни помош носи
а и поддршка кога треба за исправените што се јаки.
Чув разни теории за вселената и велам, не се боси,
но дали тоа е сѐ, ни престанаа ли сознавачките маки? 
Доаѓам на собраното да му додадам и да го средам,
старите итри прематари веќе во старт ги надвишувам,
дека сум токму со димензии на Јахве јасно се гледа,
едино уште да научам во камен заповеди да пишувам.
Литографии на Хронос, Зевс и Херкул режам за печат,
на моите цртежи на Озирис или Брама болни се лечат, 10
во мојот паричник средени гувеат Маниту, Алах и Буда, 
во друштво со Один, Мекситли и оној што правел чуда,
цената нивна е платена и се докажала нивната силина
кога донесувале црвчиња како за голуждрави пилиња,
но денес они пораснаа и треба самостојно да се кренат
па скици божји поправам и ги делам на секој маж и жена.
А такви содржини па и повеќе откривам кај дрводелец
кој дури копаничари како да создава ангелска прелест!
Почитувам апостолска книжевност, догматски мненија,
но и свивки од дим или влакна за мене се откровенија. 20
Пожарникари втурнати во борба со огнените стогови 
не се помалку моќни од земјотворните антички богови. 
Мајка со бебе на цицка за сите родени посредува,
тројка ангели на жетва во пости размавтале коси,
штрбав коњушар откуп и на идни гревови средува,
продал сѐ што има и пеш на адвокатите пари носи,
да го бранат брат му што лажни пари произведувал.
Огромно е вселенското расејување, како од ракав,
јас не бев предвиден да исполнам ни еден квадрат.
Бикот и болвата никогаш не се опеани ко што сакав, 30
красни се ѓубрето и калта ако во краснопис задрат.
Натприродното не се брои, по него не сум врекал,
иде ден како и најдобриот да правам добри дела,
ќе станам врховната сили по која за спас се пека,
за создавање во мене сум собрал вселена цела,
во заседа сега овде во матката на сенките чекам.

Ова е оригиналот:
41
I am he bringing help for the sick as they pant on their backs,
And for strong upright men I bring yet more needed help.
I heard what was said of the universe,
Heard it and heard it of several thousand years;
It is middling well as far as it goes—but is that all?
Magnifying and applying come I,
Outbidding at the start the old cautious hucksters,
Taking myself the exact dimensions of Jehovah,
Lithographing Kronos, Zeus his son, and Hercules his grandson,
Buying drafts of Osiris, Isis, Belus, Brahma, Buddha,
In my portfolio placing Manito loose, Allah on a leaf, the crucifix
engraved,
With Odin and the hideous-faced Mexitli and every idol and image,
Taking them all for what they are worth and not a cent more,
Admitting they were alive and did the work of their days,
(They bore mites as for unfledg’d birds who have now to rise and fly
and sing for themselves,)
Accepting the rough deific sketches to fill out better in myself, bestowing
them freely on each man and woman I see,
Discovering as much or more in a framer framing a house,
Putting higher claims for him there with his roll’d-up sleeves driving the
mallet and chisel,
Not objecting to special revelations, considering a curl of smoke or a
hair on the back of my hand just as curious as any revelation,
Lads ahold of fire-engines and hook-and-ladder ropes no less to me
than the gods of the antique wars,
Minding their voices peal through the crash of destruction,
Their brawny limbs passing safe over charr’d laths, their white foreheads
whole and unhurt out of the flames;
By the mechanic’s wife with her babe at her nipple interceding for every
person born,
Three scythes at harvest whizzing in a row from three lusty angels with
shirts bagg’d out at their waists,
The snag-tooth’d hostler with red hair redeeming sins past and to come,
Selling all he possesses, traveling on foot to fee lawyers for his brother
and sit by him while he is tried for forgery;
What was strewn in the amplest strewing the square rod about me, and
not filling the square rod then,
The bull and the bug never worshipp’d half enough,
Dung and dirt more admirable than was dream’d,
The supernatural of no account, myself waiting my time to be one of
the supremes,
The day getting ready for me when I shall do as much good as the best,
and be as prodigious;
By my life-lumps! becoming already a creator,
Putting myself here and now to the ambush’d womb of the shadows.

 



Гласувай:
1


Вълнообразно


Няма коментари
Вашето мнение
За да оставите коментар, моля влезте с вашето потребителско име и парола.
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 565207
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502