Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
Постинг
07.01.2015 11:42 - Волт Витман, Песна за мене 39
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия   
Прочетен: 1024 Коментари: 0 Гласове:
1




Кој е овој пријателски дивјак што не го држи место?
Образование ли чека или веќе владее секаква ука?
Југозападњак ли е или Канаѓанец од скитачко тесто?
Калифорниец ли е или е од некоја колорадска чука?
Трапер ли е или сточар или е од Мисисипи бродар?
Но, каде и да појде го бараат, не излегува од мода!
Го чекаат за љубезни муабети, за друштво без поза,
има манири како снегулки, зборови слатки како боза,
едноставни како ливчиња трева или нечешлани коси,
леконог, припрост, он не парадира со научени глоси, 10
тој не е парфимиран ами зрачи со здрав здив и реа
а од очите и прстите негови бликаат поточиња смеа.

Ова е оригиналот:
39
The friendly and flowing savage, who is he?
Is he waiting for civilization, or past it and mastering it?
Is he some Southwesterner rais’d out-doors? is he Kanadian?
Is he from the Mississippi country? Iowa, Oregon, California?
The mountains? prairie-life, bush-life? or sailor from the sea?
Wherever he goes men and women accept and desire him,
They desire he should like them, touch them, speak to them, stay with them.
Behavior lawless as snow-flakes, words simple as grass, uncomb’d head,
laughter, and naivete,
Slow-stepping feet, common features, common modes and emanations,
They descend in new forms from the tips of his fingers,
They are wafted with the odor of his body or breath, they fly out of the
glance of his eyes.




Гласувай:
1


Вълнообразно


Няма коментари
Вашето мнение
За да оставите коментар, моля влезте с вашето потребителско име и парола.
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 563420
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502