1
Ах, колку добро сликарите – Мајстори умееја да ја дадат
положбата на херојот или обичниот човек додека страда!
Дур`некој јаде, или отвора прозорец, или тромо заминува,
или дур`старец чудотворно раѓање чека за да го аминува,
секогаш мора да има насликани некакви деца отспротива
кои се лизгаат до шумата и на чудото со викот се противат!
2
Да, мајсторите и за најстрашното мачеништво си имаа стил:
страдалникот како намерно на забаталено место да се скрил,
таму кајшто куче рани си лиже или, навидум како да е грешка,
таму кајшто коњот на мачителот од дрвото газот си го чешка!
3
Во “Икар“ на Бројгел, на пример, сѐ ви одвлекува внимание,
сосем лежерно може да не го забележите неговото страдание:
орачот може и го чул водниот плискот и испуштениот крик
ама за него било поважно дека убаво го грее сончевиот лик;
а луксузниот кораб мора да го видел вчудовидувачкиот пад,
како од небо во зелената вода со ужас нурнал летачот млад,
ама капетанот секако бил во со злато платена мисија и итал,
во градот да однесе некој поднапиен принц и неговата свита.
Еве го оригиналот на песната:
Musee des Beaux Arts
W. H. Auden
About suffering they were never wrong,
The old Masters: how well they understood
Its human position: how it takes place
While someone else is eating or opening a window or just walking dully along;
How, when the aged are reverently, passionately waiting
For the miraculous birth, there always must be
Children who did not specially want it to happen, skating
On a pond at the edge of the wood:
They never forgot
That even the dreadful martyrdom must run its course
Anyhow in a corner, some untidy spot
Where the dogs go on with their doggy life and the torturer’s horse
Scratches its innocent behind on a tree.
In Breughel’s Icarus, for instance: how everything turns away
Quite leisurely from the disaster; the ploughman may
Have heard the splash, the forsaken cry,
But for him it was not an important failure; the sun shone
As it had to on the white legs disappearing into the green
Water, and the expensive delicate ship that must have seen
Something amazing, a boy falling out of the sky,
Had somewhere to get to and sailed calmly on.
******
Ова е препев од Богомил Ѓузел, го има во овој есеј:
MUSЙE DES BEAUX ARTS
1
За страдањето беа секогаш без грешка,
Тие Стари Мајстори: колку добро ја разбираа
Неговата човештина; како се случува
Дур некој друг јаде или отвора прозорец ил само тромо отчекорува;
Како, кога остарените смерно и страстно чекаат
На раѓање чудотворно, мора секогаш да има
Деца кои не сакаат многу тоа да се случи, лизгајќи
Се на езерцето на работ од шумата:
Не заборавија никогаш
Дека дур и страшното мачеништво мора да си има свој тек
Секако во некој агол, некое неуредно катче
Кајшто кучињата си го врват кучешкиот живот и кај коњот на мачителот
Го чешка од дрво својот невин задник.
2
Во Бројгеловиот Икар, на пример: како сешто се одвраќа
Сосем лежерно од катастрофата; орачот може
Да го чул плискотот во вода, напуштениот крик
Но за него тоа не е важен пропуст; сонцето светеше
По своему врз белите нозе што исчезнуваа во зелената
Вода; а скапиот деликатен кораб што морал да види
Нешто вчудовидено, момче што паѓа од небо,
Требаше некаде да втаса и мирно отплови.
2. Мои препеви на сите 154 сонети на Шекспир, pdf.,формат А4, 39 страници
3. Мојата стихозбирка “Бегајќи од трпезата на моите црвци“ ги содржи и моите препеви на сите 154 сонети на Шекспир
4. Мојата стихозбирка “Со рими клоцнат Буковски“ ги содржи и моите преводи и препеви на 75 песни на Чарлс Буковски
5. Мојата стихозбирка “Аферата Неруда“ ги содржи и моите римувани препеви на 100 сонети за љубовта од Пабло Неруда
6. Мојата збирка раскази “Помилуваниот владика“
7. Мојата стихозбирка “Ловејќи ја душата на Висоцки“ ги содржи и моите препеви на 60 песни на Владимир Висоцки
8. Моето досегашно творештво собрано накуп