Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
моите песни - земјотресни :-)
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия
Прочетен: 562869 Постинги: 749 Коментари: 120
Постинги в блога от Март, 2012 г.
 Мојата книга со поезија  “Аферата Неруда“ доби каталошки број. image Првин ја објавувам нејзината дигитална верзија, како pdf  фајл od 556 KB, годен за печатење на  А4 формат,  38 страници. Кој сака, може да ја симне оттука.
Категория: Поезия
Прочетен: 374 Коментари: 0 Гласове: 0
16.03.2012 19:38 - Јагуарот
Ова е мој препев на песната The Jaguar од англискиот поет Ted Hughes (Тед Хјуз) кој е добитник на “Златен венец” на Струшките вечери на поезијата за 1994 година.
Јагуарот
1
На припек, мајмуни зјаат и со восхит болви си поштат.
Папагалите крескаат како штотуку од оган да побегнале
или ко евтини курви намигаат да ќарат орев или коштан.
Мирни како и сонцето, тигар и лав мрзеливо залегнале.
2
Како на ѕид од забавиште да се насликани тие сцени:
змијата боа-удав, ко фосил да е, неподвижна се свила
и би се рекло, празни се кафезите, нема волци и хиени,
ако не базди смрдеата од заспаните во сламата гнила.
3
Но, оној што се брза, го остава досадното што смрди,
оди до кафез каде ко дете зјапа со толпа што се тиска
пред јагуар кој бесен јури, длабејќи со очните сврдли,
затворскиот мрак да го урне со кратка фитилна искра.
4
Не му е досадно, кабил е окото во оган да му тлее,
увото да му оглуве од ударите што в крвта ѕвонат -
тој се одбива од решетките но кафезот за него не е
нешто помалку од испосничката ќелија на монах:
5
неговите крупни чекори се слободата на дивината,
под замавите на неговите шепи светот се тркала
додека врз подот на кафезот, ко завеса испокината,
го гази хоризонтот и ловната хајка што го бркала.
*****
Еве го оригиналот:
THE JAGUAR
1
A he apes yawn and adore their fleas in the sun.
The parrots shriek as if they were on fire, or strut
Like cheap tarts to attract the stroller with the nut.
Fatigued with indolence, tiger and lion
2
Lie still as the sun. The boa-constrictor’s coil
Is a fossil. Cage after cage seems empty, or
Stinks of sleepers from the breathing straw.
It might be painted on a nursery wall.
3
But who runs like the rest past these arrives
At a cage where the crowd stands, stares mesmerized,
As a child at a dream, at a jaguar hurrying enraged
Through prison darkness after the drills of his eyes
4
On a short fierce fuse. Not in boredom -
The eye satisfied to be blind in fire,
By the bang of blood in the brain deaf the ear-
He spins from the bars, but there’s no cage to him
5
More than to the visionary cell:
His stride is wilderness of freedom:
The world rolls under the long thrust of his heel.
Over the cage floor the horizons come.
****
Еве како оваа песна ја препеал Зоран АНЧЕВСКИ
Категория: Поезия
Прочетен: 1776 Коментари: 5 Гласове: 0
Ова е мој препев на песната Personal Helicon од британскиот поет Seamus Hiney (Шејмас Хини) кому во 2001 година му беше доделен  “Златниот венец“ на Струшките вечери на поезијата.
Сопствен Хеликон
Ha Мајкл Лонгли
1
Кога бев дете, бунарите ми беа најдрага опсесија,
се палев на нивните стари чекрци и кофи дрвени:
на темна позадина беше уловена небесна чудесија,
на мовта и тињата носниците ми беа настрвени.
2
Кај еден во цигланата, со натстрешница растурена,
се насладував неизмерно и од задоволство писнав
кога на крајот од јажето кофата што беше сјурена
долж недогледната дупка со тресок во вода плисна.
3
А кај еден друг, плиток и под сувоѕидан шанец,
што беше речиси како аквариум во темен потон,
кога ќе потегнев некој корен од тревниот танец
ќе се забелееше едно кловновско лице по дното.
4
Други имаа ехо, повиците ваши немаше да запрат,
ви се враќаа дополнети со музика игрива и бодра.
А кај еден добив уплав: од високата трева и папрат,
залетан збунет стаорец се плесна врз мојот одраз!
5
Сега, нема веќе тегнење корења и чепкање в кал,
под честа ми е како Нарцис врз извори да зјапам:
за да си се восхитам, на римите им бидувам крал
и така темнината ми возвраќа со најнежен напад.
*****
Еве го оригиналот:
PERSONAL HELICON
for Michael Longley
1
As a child, they could not keep me from wells
And old pumps with buckets and windlasses.
I loved the dark drop, the trapped sky, the smells
Of waterweed, fungus and dank moss.
2
One, in a brickyard, with a rotted board top.
I savoured the rich crash when a bucket
Plummeted down at the end of a rope.
So deep you saw no reflection in it.
3
A shallow one under a dry stone ditch
Fructified like any aquarium.
When you dragged out long roots from the soft mulch
A white face hovered over the bottom.
4
Others had echoes, gave back your own call
With a clean new music in it. And one
Was scaresome, for there, out of ferns and tall
Foxgloves, a rat slapped across my reflection.
5
Now, to pry into roots, to finger slime,
To stare, big-eyed Narcissus, into some spring
Is beneath all adult dignity. I rhyme
To see myself, to set the darkness echoing.
*****************
Еден препев на македонски, со рими заплеткани како пилиња во конци, можете да прочитате тука.
Категория: Поезия
Прочетен: 379 Коментари: 0 Гласове: 0
Дали од буника салата замезија
оние кои произведуваат поезија?
(Димче од с.Црквино, Велес) *
Во време кога поголемиот дел од луѓето секојдневно се борат да обезбедат средства за опстанок на своите семејства, поривот човек секоја година на сопствен трошок да објавува по една збирка поезија може кај многумина да предизвика асоцијации со изреката на велешкиот поет Димче.
А работата е проста: оној кој се чувствува како поет, живее во светов како обичен човек ама има хоби, за сопствена забава на разни теми да се осврне со стихови кои, преку книга, им ги нуди на другите луѓе со надеж дека барем едно од глуварчињата на неговата самобендисаност кај некој читател ќе пушти корен за восхит кон поетовата способност обичните нешта да ги кажува римувано или неримувано но метафорично, а во најдобриот случај, обете едновремено.
Иако љубезноста и пофалбите ништо не го чинат оној кој ги дава, сепак, ако си замислиме дека една поетска збирка е ѓум млеко кое авторот ни го нуди за откуп, должни сме како добри домаќини да направиме анализа пред да платиме дури и со нашите безвредни пофалби. Анализата ќе ни каже дали млекото во ѓумот има механичка нечистотија, има ли неугодни мириси или горчлив вкус и колкав е процентот на маста во него – сето тоа за да знаеме дали од него кајмак ќе излезе, дали е за сирење или сето директно за урда да го цвикосаме.
Ако општоприфатено е дека метафората е кајмакот од поезијата, тогаш, гледано според `млечната методологија`, најновата поетска збирка на Митре Р. Николов “Со отворени зборови“, нема да ве подлаже да се мачите со центрифугирање за кајмак од неа да вадите. Иако нема механичка нечистотија а нема ни неугодни мириси, од оваа поезија се гледа дека кравата на Митревата инспирација пасела водлести треви а тој не се помачил да ја нахрани со висококалорична крма збогатена со мултивитаминските поетски мирудии. Но, со малку трпеливост и увривање, Митревото поетско млеко може да го прифатите како годно за малкумаслено сирење.
Темите на триесетина песни од оваа збирка се во рамката која тој ја искова во своите осум збирки поезија.
Првин, тоа се критички осврти на разни социјални појави предизвикани во нашето општество од речиси неминливата транзиција: изборни ветувања, лаги, меѓусебни партиски препукувања ( на пример, песните од групите “Со отворени зборови“ и “Заговор за времето“,“Јавна тајна е“ “Партали“).
Втора тема која Митре интригантно ја обработил е поетската фела, поетите во нивното меѓусебно (не)вреднување, со јасни алузии дека негативните тенденции од политичката сфера фатиле корен и во невиноста и нежноста на поетскиот домен (на пример, песните “Нека ви текне“, “Не ми е криво“, “Патот на зборот“, “Комисија“, “Не лутете се“).
Трета тема што Митре ја зафатил е љубовта кон жената, но само како рефлексија на спомените од младоста (на пример, песните “Незаборав“, “Пак дојде“, “Заедно на воз“, “Три столба“).
Четврта тема која Митре со голема љубов ја изразил е неговата приврзаност кон татковината Македонија, посветувајќи ѝ ги песните “ Во Македонија дојди“ и “За виното“).
Во поглед на поетската техника, за пофалба е Митревиот манир песните да се презентираат како шекспиријански сонет во кој е запазен речиси совршен римослед. И на другите, подолгите стиховни форми, поетот се потрудил да им обезбеди прифатливо римување.
На крајот, ако се навратиме на почетната метафора со млекото, може да се рече дека Митре своите млечни заби веќе ги заменил со трајни и со нив смело гриза од киселото јаболко на поезијата кое веќе илјадници години толкумина во светот го глодаат а тоа никако да се потроши.  
Категория: Поезия
Прочетен: 485 Коментари: 0 Гласове: 0
Ова е мој препев на “Љубовна песна„ од Јосиф Бродски.
1
Кога би се давела, јас би ти бил спасот,
во ќебе би те завиткал и чајче би ти дал.
Кога би бил шериф, би те турил во апсот
и во ќелија би те држел без да ми е жал.
2
Ако птица би била, звучките би ги мутирал
за саноќ да го слушам сал гласот твој мил.
Да сум офицер, веднаш би те регрутирал,
и сигурно е дека ќе уживаш во мојот дрил.
3
Кинескиња ако си, јазикот ќе го учам со полет,
ќе се облечам како мандарин и ќе гледам косо.
Огледало ако си, ќе јурнам во женскиот тоалет
и ќе те карминисам а и ќе ти го исекнам носот.
4
Ако вулкани обожуваш, ќе еруптирам без мана,
како лава радосно пред тебе ќе се разголувам.
Ако си ми сопруга, јас љубовник ќе ти станам
бидејќи нашата Црква развод не ни дозволува.
****
Еве го оригиналот:
Love Song
1
If you were drowning, I’d come to the rescue,
wrap you in my blanket and pour hot tea.
If I were a sheriff, I’d arrest you
and keep you in the cell under lock and key.
2
If you were a bird, I‘d cut a record
and listen all night long to your high-pitched trill.
If I were a sergeant, you’d be my recruit,
and boy I can assure you you’d love the drill.
3
If you were Chinese, I’d learn the languages,
burn a lot of incense, wear funny clothes.
If you were a mirror, I’d storm the Ladies,
give you my red lipstick and puff your nose.
4
If you loved volcanoes, I’d be lava
renlentlessly erupting from my hidden source.
And if you were my wife, I’d be your lover
because the church is firmly against divorce.

 

***
Еве препев од хрватскиот писател Миљенко Јерговиќ:
Ljubavna Pjesma

1
Kad bi se utapala, ja bih te spasio,
umoto u deku, sipo vrućeg čaja.
Kad bih bio šerif, tebe bih uhapsio,
držo te u ćeliji, pod ključem, do kraja.
2
Kad bi bila ptica, zvučnike stišo bih da šute
i cijelu noć slušo tvoj visoki ćurlik.
Kad bih bio oficir, ti bi u regrute,
i, tvrdim ti, bila bi dobar vojnik.
3
Da si Kineskinja, tvoj bih jezik naučio,
palio tamjan, oblačio se smiješno skroz.
Da si ogledalo, u ženski toalet bih odletio,
dao ti svoj crven karmin, napudro ti nos.
4
Da voliš vulkane, ja bih lava bio,
u erupciji skrivenoj koja ne prestaje.
A da si mi žena, ja bih te volio,
jer Crkva razvod nikad ne priznaje.
***

Категория: Поезия
Прочетен: 385 Коментари: 0 Гласове: 0
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 562869
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502