Потребителски вход

Запомни ме | Регистрация
Постинг
28.08.2010 10:57 - ПЛАТОНСКИ ШЕКСПИР
Автор: lupcobocvarov Категория: Поезия   
Прочетен: 491 Коментари: 0 Гласове:
0



  Ова е мој препев на сонетот бр.20 од Вилием Шекспир. 1. O,господарски учителу на моето страдање - нежност и срце меко Природата ти дари но без шминкерајот и блуткавото бладање што жената ги применува за маж да ќари. 2. Со поглед поблескав од било што денски но без кокетност и дволичност воспитан, ти како виножито, и на мажи и на женски, им крадеш воздишки за да ти се восхитат. 3. И откако Природата првин жена те створи се премисли и за себе машкост ти насади па иако за тебе ко за жена срце ми гори поразена ми е мислата за твоите наслади. 4. Но,ако, бар за твојта љубов уши ми ѕунат а Стојко твој нека ги љуби женските руна. ————— Еве го оригиналот: XX A woman’s face with nature’s own hand painted, Hast thou, the master mistress of my passion; A woman’s gentle heart, but not acquainted With shifting change, as is false women’s fashion: An eye more bright than theirs, less false in rolling, Gilding the object whereupon it gazeth; A man in hue all hues in his controlling, Which steals men’s eyes and women’s souls amazeth. And for a woman wert thou first created; Till Nature, as she wrought thee, fell a-doting, And by addition me of thee defeated, By adding one thing to my purpose nothing. But since she prick’d thee out for women’s pleasure, Mine be thy love and thy love’s use their treasure.


Тагове:   Шекспир,


Гласувай:
0


Вълнообразно


Следващ постинг
Предишен постинг

Няма коментари
Вашето мнение
За да оставите коментар, моля влезте с вашето потребителско име и парола.
Търсене

За този блог
Автор: lupcobocvarov
Категория: Поезия
Прочетен: 562940
Постинги: 749
Коментари: 120
Гласове: 502